Delo

466 Д Е Л 0 ирави значај његов у природи који ће битн од нарочите важности за ботаничаре а од опште за биологе. Ево у преводу овога кратког извода: „Линије сила као и еквипотендијалне површнне које су резултат дејства центарних сила, нашле су врло важну иримену у науди. „Не задржавајући се на њихној применн код појава гравитације подсећамо само на њихну важну улогу коју играју у електрини и магнетизму. Све појединости било електринског или магнетског поља лако се разбирају н схватају, кад се зна бро.ј и правад тнх линија сила у самом пољу. „Ну пре него констатујемо Факте о појавама тих лпннја н новршина у биљака мн ћемо мимогредно додирнути иојаву бојенпх прстенова у наудн о светлости, тако да иеутралне линије које се опажају у светлосном пољу код кристала са једном осовином јако подсећају са више тачака гледишта на електромагнетско поље електрпнске струје. Исто тако и светлоспо ноље н кристала са двема осовинама испољава оне исте појаве којо се опажају у пољу линнја сила створених двема праволпннјским струјама нстога смисла, бпло електринским полуснма или магнетским истога имена. „ДиФеренцовање извесних биљних ткања приказује нам, чпм се оно отпочело исте облике о којима мало пре говорнсмо.* „Ако се не задржавамо код облика који су нам познати т. ј. код концентричних прстенова који показују колико је година дрвету, ми ћемо свратитн пажњу на неке пстина сложеније облике али су много интереснији. „Тако бисмо на једној чамовој досци са два чвора моглн опазити и еквипотенција.лне линије, п бнле би паралелне међу собом само да су се могле слободно развијати. Чворови играју улогу полуса и производе псте поремећаје (пертурбације) у пољима спла као и некн магнетски или електрични полус, кад се унесе од исте врсте. То значи: да он, или уппје (апсорбује) свс линије спла и еквипотенцијалне новршине које теже да продру кроза њ или их принуђава (до нзвесне даљине) да теку правцем његових линпја снла. „Ако се дакле ближе испита слика на дасци , онда ће се оназити ,да су те иојаве произведене дејством два полуса истога нмена. „Друга слика представља нресек (хорнзонталач) код обичне роткве. П опа нредставља диФеренцовање ткања која су се упутнла правцем линија сила. На пресеку који је дат може се лепо угледати ноље створено .двама полуспма одакле проистнчу линнје сила ну тако да су оба ова полуса (илн и струје) истога имена нли разних јачина (интензитета). „Сем овога има још п пресек једног храстовог дрвета н то осеченог неколико сантиметара изнад пазуха. На овоме се пресеку опажају најмање појединости једнога електромагнетског поља постадог двема