Delo

КРЦТИКА И БИБДИОГРАФИЈА 485 Ну претерквање то разумљивс је, кад се узме на ум одушевљење 1 • писца за Грке и намера са којом је књига писана, адн ја не разумем како је тако уман ннсац као што је г. Вујић могао рећн: „Да ннје било као што је било, сличан би случај бпо с нама као што је био с Италијом старога и средњега века: култура би се из Внзантије у западну Европу преносила преко Србије..." н да „ваљда не би било ни... западнога препорођаја у онаком обиму и нскључном облику, него би се половнна лако одлила н упутила преко Србије“ — да нисмо ми били потучени на Косову. стр. 4< и 69.) 1о је не смисао, па ма то казали н даровити Чеда Мнјатовић и први историк на југу словенском: Рачки ; који је у осталом своје речи доста ограничпо; то је исто тако несмнсао као што је несмнслено тврђење Флоринскога, да је за нас срећа што су дошли Турци, јер би нас нпаче Запад иокорио (Журн. Мпнист. Нар. Нросв. 1879. књ 205. стр. 48.) Ако у опште пма смпсла говорптн о томе шта бп било да ппје бпло ово пли оно, онда се на снгурно може рећн да би било што је и било све да смо ми и победпли на Косову; а да Турци нису ни дошлн у Рљропу , за цело пе би било оно што г. Вујнћ мисли. То је тако јасна ствар да је штета на то и речи трошити. Што г. Вујић истпчући политпчку свест нашега народа, упућује на Грке н њихов утицај, то је тако претерано, да о томе не вредн ни говорптп озбиљпо као ни о сравњењу Карађорђеву и Мнлошеву са Јелинима и Византннцима. Него народну појезнју нризнаје г. Вујнћ за оригиналан производ нашега народа: па нпак и ту сувише пстиче сличност нзмеђу Грка и Срба, чак по његову цитату пз Јагића (стр. 67.) изгледа, да он и ту слутп некп утпцај, само не сме то да каже. Алп намера г. пнсца изшеда, као што сам поменуо, да нпје нн била, да изнесе утицај, Грка на Србе, него да даде савета ц поуке; према том савету и поуци удешена је цела расправа и материјал у њој. Савет тај важан је врло јер се тпче васпитања омладине ; он се даје јасно пзрећи са две речи: идеализам и класицизам! То је девиза г. Вујића; због ње је наппсана ова пњнга, за њу су удешавани разлози и докази. Класицизам ! Колнко је ненотребне снаге утрошено у борбу за класицизам, а он ипак све впше устуца места модернпм дпсциплинама. Класпцпзам јако опомпње на данашњу Турску: једни предлажуда се уништп, другп се боре да је одрже, она задобија н победе, али је то пзнурен организам који се полагано, алп непрестано гаси. Тако је н са класнцпзмом; бадава он нма још власт у својпм рукама, бадава он прннсторију српеке књижевностн и у Вујићеву расправу (стр. 46.) — Само још треба да се гдегод уз Зонару, Манаса и Маладу појави Сатас као — византиски хроничар (ср. ,Делои за Април 1897. стр. 179, где је Јован X. Васиљевпћ према Крумбахерову називу: бупорзЈз 8а1ћаз, од научника Сатаса. који је г. 1894. издао поменути 8упорз1з — начинио византиског хроничара !)