Delo

486 Д Е .1 0 влдно по гдегде побеђује, — он је јако у опадању п нема пзгледа да ће се опоравитп. Он је у опадању јер мп, данашња генерацнја (н то још кмасично образована) не можемо за њега да се удушевимо; он је нама сгран, туђ; нама је ближе Шексппр, Мопасан, Бурже, Тургењев, Толстој, — него Вергил и Овнд ; нама је блнже Ранке и Сибел него .1ивпје н Полибије. Па опда, сви се важнији класици налазе у добрим преводима, које је лако набавити а много лакше разумети него оригинале. Ко бп хтео да доказује да се класицн само у орпгиналу могу добро схватпти, морао би доказивати : да само онај може бпти добар хрпшћанин, ко је читао св. писмо — у оригпналу. У осталом са данашњим учењем класнчпнх језика не може се се ни у Војводпни доћи дотле да ђак научи толнко језик да може класике у оригиналу читати. Ја сам имао изврсног проФесора за класичие језике, па да нисам доцније у својим студпјама био упућен на њих, не бпх сада могао ни најлакшег класнка у оригиналу чптати. Када треба да се читају класнци ? у гнмназнји ђак не зна језнка, довољно, нема ни времена, а не може нн разумети још класике ; на великим школама ће му још мање досгајати времена за то, а кад је готов онда је заборавио и оно мало латински и грчкн што је знао у гимназији. Нема сумње да су класични језици потребни образовану човеку; њпх треба учити, али не оволико *) као код нас. Нашто мучити децу са сопзесиБо {етрогит и неправилним гдаголима, кад ће то од тридесет једва једноме требати. Каква је то мука за децу у првом разреду учити четири језнка (српски, мађарски, немачки, латински.) Великој већинн ђака нису потребни класичнн језицн, или бар не у оној мерн у којој се уче. А што је најглавнпје, оне корпсти које би класичари хтели да омладнна нма од учења старнх језика — студирање класичних производа — те користи апсолутно нема, јер та дела нн један ннтелигентан човек не чита, бар не у оригпналу. Недавно је Жил Леметр устао против класицизма са јаким разлозпма трезвена и умна човека. Тај чланак требало би код нас превести; то би био најбољи одговор п г. Вујнћу Пошто смо ми много примпли од Грка, треба’учитц грчки и проучавати Грке — доказује г. Вујић. Алн г. Вујић нпје узео на ум, да смо ми и са Заиада много иримили. Треба и тај Запад проучавати. Половнна нашега народа: Босна, Далмација, Хрватска п Војводина стајала је увек више под утицајем Запада него Визаптпје да не помињем јак утицај Запада на Херцеговину и Црну Гору. II утицај Запада је новији, дакле ближп нама и према томе више нас се тнче. Кад г. Вујић каже да је наш народ уновнје доба примајући културу са Запада, иостао тиме „удеоником јелинске тековнне* (стр. 26.) — то је је соФнзам, али је Факт, да смо ми преко Византије прпмали многе ствари ’) Пмам свуда особито Војводину на уму.