Delo

КРИТиКА II ВИБЛ.ПОГРАФНЈА 487 са Запада. Нека ее г. Вујпћ само сети оних млетачкнх и ђеновских Факторпја у Цариграду и латинског царства. Г. Вујић хоће да се интелигенцпја (постанак њен заслуга је Грка! — стр. 77.), да се српска ннтелигенција класички образује да може разуметн утицај Грка на нас. Зар заисла г. Вујић мисли, да би икада могла икоја интелигенција своју прошлост проучавати но изворима? А г. Вујпћ хоће, да наша пнтелигенција нроучава у оригиналу оне, који су на нашу прошлост утицали. Да се јасније изразим: ја мпслим да нико нема права да од наше пнтелпгенције тражи, да она чита Доментијана и Цамблака, а г. Вујић хоће да она проучава МетаФраста п Зонару! Не, наша ће интелигенција учити своју прошлост из Новаковића и Мијатовића, као штосмо н ми научили поштовати старе не из Ливија и Херодота, него из Курција, Момзена, Гротеа, Белоха, Тена и др. А живот ће она проучавати, не из Платона п Аристогела, него из Лазаревића, Матавуља, Веселиновића н Буржета, Текера, Толстога и др. Ту не вредп саветовати, јер је то Факт и тако ће увек бити, н мора тако бити, јер је то природно н јер је тако и добро. Г. Вујпћ мисли да бн нашу омладину требало више идеално васпитавати. Ја баш на против мислим да бп је требало више реално васпптати. Бар ми Срби у Војводнни мало смо реални н у животу и у политицц н свугде. Мн изађемо из гимназије, а немамо ни појма о животу, ироведемо век, а немамо појма о животу модернпх народа, о иравом патриотизму, иравој политици. Ми још нисмо људи, ми треба тек људи да будемо. А људима пас нећс учинити класично, него модерно образовање. Школа двадесетога века пзједначиће и довестн у склад идеализам, матерпјализам и реализам у васпитању, као шго ће довестп у склад веџбање духа п тела; онда ће престатп ово изнуравање духа а пренебрегавање тела; дух и тело подједнако ће се веџбатп: идејал ће битп снага духа и тела. Онда ће и класнцнзам бити сведен на праву меру. Петроград 20. IV. 98. Ст. Станојевић СћаНез Согзеаи: 1.е Ва1кап $1ауе е! 1а Сп$е аи!псћјеппе. РагЈ8, Шггаше асаПепН^ие Репп е! САе. 1898. 8°, стр. II, 376. 0 овој књпзи треба више писатп, п „Дело“ ће се постаратн да то уради другом приликом у својим ступцпма, а овде ћемо је само приказати чнтаоцпма. Нишчево је пме у нас и од пре познато. Он је свратио на себе пажњу својим писањем о словенскпм ириликама у Француским листовима, не само Францускпх и наших ннтелигентних читалаца него и наших противнпка. Ти ранијн чланци његови ако су му у нашнм круговима стекли симпагија, ова ће му садашњакњпга заслужпти право на дубоку нашу захвалност. Написана је тако топло, да се впди е пнје унесена у њу само обпчна преданосг коју сваки писац ноклања предмету о којем