Delo

НЕКРОЛОГ 505 којима се налазаше лепа Пталнја. Његово хумапо срце, које је куцало тако жарко за нотиштене и угњетене, бунила је полнтичка тиранија. под којом је стењао талпјански народ у Напуљу. Он адресова једно отворено иисмо лорду Аберднну, — у коме је изнео дпвљачка полптичка гањања у Напуљу. Писмо Гледст’ново лорд Палмерстон посла свима европским дворовима. На годину дана иосле овога Гледст’н продужи прекинуту политичку акццју — бн изабран у Оксфопду за посланнка и ступи у кабннет лорда Абердин-а, у коме је остао од 1852 (децембра) до 1855 (јануара). Али дотле сеу Гледстшовим политпчкпм погледима извршио потпун преврат. Бављење с Финанспским питањнма отуђило га је од торнјеваца. Он је све внше увиђао да економној моћи Епглеске, слободна трговина боље одговара но вера конзервативаца у прохибитивни систем (заштнтни). Студије Финансиске и економне одвеле су га у други логор — виговски, либерални. Као што је некад блнско стајао са Пилом, Абердином н Днзраелијом, сада је са Палмерстоном н Реслом (К,и8зе1). Већ је као лпберал тражпо 1864 да се изборно право прошири, те с тога пропаде у конзервативном ОксФорду нри изборима за парламенат. Кад 1865 умре Палмерстон, Гледстн је ностао у нстини вођа лпбералне странке, и ако је номиналнп био још старп Ресл, у чији кабинет он исте године ступи као мпннстар Финансија. Кабинст је већ идуће године пао због била о реФорми. Али н нови, конзервативни, кабипет — Дербп — Дизраели, није дуго остао на вдади, јер њега оборн Гледстш својим предлозима о ирској цркви, које је уз пркос шшистарства, успео да усвоји парламенат. Торијевско мпнистарство паде п замени га либералнн кабинет Гледст'нов. Он је сада успео један нпз реФОрме да изведе: закон о нрској црквн, о управп земаљској у Прској, о народној настави, о тајном гласању при изборпма народннх посланика н т. д. Ну спољна политика Гледст’нова ннје се чинила Енглезима довољно епергичном, нарочито према супарницима, Руспма, те 1874 распустп он парламенат, али подлеже на изборима, а мораде понова уступпти место своме супарнику — Дизраелу. Све је ово на њега толнко утпцало да је бно Формално дао оставку па вођство либералне странке, — и за то време бављаше се литерарним студијама. Најважнпја му је — из тога доба — о Хомеру. у којој се труди да докаже, да је Хомер допста жпвео, н да су Грцн доиста опсађивалп Троју. Када нред наш први српско-турски рат азијатски вандализам по Бугарској узбунн културни свет, и Гледст’н уетаде у одбрану хришћана и управи један апел на Европу. Ова и друга политичка пптања гонила су Гледсгна, да понова узме реч на месту, где је она пресуднија н практпчније вредности — он понова ступп у активан политичкп живот н би изабран 1879 за посланика. Као члан доњега дома пападаше владу због њене Фпнансиске политике — и одмах идуће годпне, када је био рок из* борима, његовом жнвом агитацијом по земљн, лнберали добише већину. На челу овога мпнистарства остао је Гледстн до 1885, кад је протурио реФорму изборног закона, због које се са сампм својим прпјатељима завадпо.