Delo

50(3 Д Е Л 0 те је исте годинепао. Ни нови кабинет — Сализберпјев — не доби већинеи опет би позван Гледст’н — 1886 г. Ово мпнистровање Гледст'пово било .је од нресудног утпцаја по лнбералву странку. Гледст’на већ у дубокој старостн, — и опет је пмтање о Ирској — бсћшегиепзкии! — енглеске унутрашње полнтпке свог окупирало. Он беше спремио предлог о Прској (Ноше гп1е) — ио коме она добија своју самосталну управу и засебан парламенат (у Дублину). Један део либерала одцепи се због овога , од. њега и приђе конзервативцима, — то су данашње унионисте под вођством Чемберлена. Гледст’н бп принуђен да и опет распусти доњп дом, али на пзборима, 188(3 г. пропаде. Ипак није малаксао, није напуштао своју мисао реФорме у Ирској. Кад је парламенту пстекао рок и распнсани нови нзбори — стари Гледст’н са беспрпмерном енергнјом , одушев.вењем н нздржљивошћу младићском, предузе изборну агитацију по земљи, н ои иобеди. И по четвртп пут дође — 1892 — као председнпк мннистарства на власт, и поднесе одма идуће године свој бпл о Нрској. Ну и овога пута пије могао победити, а сада пн истрајати у борби са горњпм домом који му одбаци два пут Ноте-ги1е. Болест очију савлада га и он одступи 1894 г. Старостн и дугој болести подлегао је Гледст’н овога месеца у својој 89 ој години. — То је у главном живот овог велнког човека. Енглески народ одужио се ретком поштом нремањему — Гледстнови смртнн остаци сахрањенн су о државном трошку, ночашћу која је указана само' великоме лорду ед Сћа1ат-а и њему, а која је уједно н најбољи сведок каквогје човека отаџбина у њему изгубила. У духу овог великог човека има нечега необпчног. Еласгпчност т. ј. способност нрплагодпти се духу времена, неодољивости исторнјској, једна је од бптнпх одлика великих државннка. Гледстонов је дух имао у великој мери све особине, — он је од конзервативца постао лпберал, а у дубоким годинама старостн све радикалнији бнвао. 0 јачини његова духа не треба нам бољи сведок, но ова мена политичких погледа његових, да дакле ни дубока старост није га могла скрхати и бацити у старачку ресигнацију. Ну овај полет духа сОбом је донео оно, што му његовп земљацн иребацују: сувишни оптимизам у унутрашњој политици, веру у моћ реФорама. Његов јак дух био је заведен његовом хуманом прпродом, љубављу према човештву. II несретне Ирце он је желео да политпчки усрећи, — да нх изједначи са Енглезима. А то му његовп земљаци, и нротивницн и иријатељи, којн па Ирце гледају као на ниже, некултурније, племе, нису моглп опростити. Његова либерална хумана унутрашња политика канда нпје погодила своје време. У спољној нолнтицн оскудевада .је потребна енергнја и одлучност да велике и светске интересе Енглеске свуда једнако брапи од толпких јој такмаца. Један пут је Гледст’н канда и своје земљаке изненадио енергнјом, коју би мучпо имали н његовн енергнчни противници — у мнснрском питању 1882, када је Александрија бомбардована и од када је Египат дошао под пскључиво туторство Енглеске. У споровима са великпм такмацем — Русијом (у