Delo

4! »2 Д е л о Ова јс књига нрвн део цслокуиног дела ипшчевог. Нпсац нам је требао у предговору да изнссе програм целог свог дела-, овако нам је остало само да пагађамо шта ће у идућом свескама доћп. Књига је ова подељсна на XXVIII глава. У нрвих XIII глава пнсац пзлаже ход ствари при процесу одвајања поједпног из општег, процесу диФерепцнјацпје, а у XIV глави резимпра у кратко садржај свега нзложенога Главе XV н XVI гребале су да дођу у овај првп одељак (дакле пре главе X1V) јер се п \ њима третира ход стварн нрп нроцесу одвајања. Главе XVII, XVIII н XIX чпне одељак за себе јер се у њима излажу нроцеси који резулту.ју из ироцеса одвајања; од ових јс глава најважнпја глава XVII која чинп прелаз пређашњег одељка ка овоме, и у којој се пзлаже прпнцпп борбе за живот нзмеђу нндивидуа, док се у друге две главе излаже нроцес редуцирања многпх индивпдуалнтета услед њнхо^ међусобне борбе и нроцес стабплизације, који резултује нз процеса редуцирања. Главе XX н XXI чине оист у неколпко одељак за себе, јер се у њпма пзлаже процес шпрења поједпног до СФере општег. Главе XXII п XXIII (то је на.јвећа глава) чнне оиет одељак за себе и у њпма се нзлаже ироцес везнвања појединог у оишту целину п процес контннуизације и иропорцноннзацнје ствари. Главе XXIV, XXV. XXVI и ХХ\ II чнне онет одељак за за себе: у прво.ј од њпх резимира се резултат свега досадашњега, јер се у њој нзводп закључак, да стварц пмају истп корен свога постанка,и да пмају један пстн смер. у идућим трпма главама носматра се процес стварп са гледншта гелеолошког, гледншта цнља, корисгп, нотребе. Иоследња XXVIII глава, која чинп последњи одељак књиге пзлаже у крагко процес дпсодуција, нроцес раснадања , нестајања ствари и у њој изводц иисац, на основу иоследње три главе. да ће стварп несгајатп у обрнутом реду свога иостајања. Главне тезе пншчевог дела ове су. Матернја обдарена силама (које нншта друго ннсу до кретања материјлних делнћа, атома) чнни сунстратум свнх, како фпзичких тако и исихичкнх појава. Психичке нојаве само су иродуктп телеснпх (физиолошких н физнчких) појава, и немају ничега супстанцијалнога у себи. Материјални свет: космос, земља, неоргански и органски свег на њој, све се то калазп у пепрекидној промени : те су нромене строго одређене законима: оне су нромене еволуцноне г. ј. процес светскн процес Је еволуциони, процес постајања развијањем п нестајања распадањем. Сваки је еволуциони ироцес у ночетку револуцнони ироцес: то је нроцес оштрих бораба елемената међу собом, процес ирн коме се дешавају многа превлађивања час овог час оног елемента, док се услед овпх узајамннх бораба елемеитн не сузбпју V њнхове нраве гранпце, чпме ирестаје процес револуцпје, ироцес нереда, иа настаје процес еволуције, процес мирног развпјања ка све већој пропорцијп ка све већој хармоннји ствари. Тако је у космосу постојала у иочстку борба између гравитациопе и тангенцијалне силе и првобитне неодређености планстарних нутања све су се више губиле, док са равнотежом обојнх сила није наступила хармонија у космосу. Тако је п земља у прво доба била по-