Delo

КРИТИКЛ И БИБЛИОГРАФИЈА т ириште борбе ноде и ватре (тоилотеј док земљина кора иије очврсла. чиме је наступила равнотежа на земљн; тако је псто било и са биљним и животињским светом у иочетку њихова живота, где је првобитно борба специја н индивидуа била веома оштра, док се ннје услед пропорције у броју снеција сгаложнла. Тако исто у ирвобитно доба човечанског друштвеног живота борбе су биле много веће и оштрије , док се нису стварањем сталних држава колико толико сталожпле. Што год од космоса блнже човеку идемо све је несталоженост већа: V космосу хармоиија је потнуна док се човек находи још у стадијуму дисхармоније и бораба. Ллисдруге стране што год је која ствар доцније постала све и пре нестаје, она пре прелази Фазе оиштег развитка, тако да ће прво нестатп човека . за тпм органског света, па земље, која ће се, хладна, заједно с осгалим планетама строиоштати у сунце, које ће се тиме опег иретворити у нрвобитну хаотичпу масу. Ето то је но нисцу у главном процес ствари у евету. Сад да прегледамо тај процес и у иојединостима. Процес еволуције настаје процесом одвајања иојединог од онштег. При овоме нроцесу одвајања ход је ствари овакав : 1 > прнрода нде пре човека и све нриродно иде код човека пре хуманога, људскога. Историју човечанства дели пнсац ирема овоме на три дела: 1) доба нримитнвног нрнродног живота . где је човек потпуно иод владом природе и где се његово друштво не нздиже изнад племенске Фамилије ; II) доба етничког живота, од оснивања прве, чпсго људске заједиицс, народа н државе до данас; то је доба историје у ужем смислу. доба еволуције човечансгва; III) доба будућности, коме тежп цео ироцес, нада ће битп ностнгнут цпљ еволуције, нотпуна иропорција људских стварп, када ће људско друштво бити ослобођено свих веза са прпродом н историјом. 2) материјално чулно иде ире нематернјалног, аистрактног. Прво ностоји материја (треба рећи хомогена) па се тек нз ње развијају доцнпје снаге и Форме. „Што се даље нде од неорганског ка органском н од органског ка човеку и од иримнтивног човека на цнвилнзовавом, све је мања разлика у основнпм елементима, у матерпји, а све већа у Формама“ (стр. 11); 3) материјална садржина нде пре аистрактне Форме, као што се видн ова глава има нсти натиис као и пређашња: алп у њој пниисац говори о претхођењу материјалне садржине аисграктној Формн у схваГхању људском. Зашто то нисац није у наслову пагласио?) 4 лнчно иде пре безлнчиог (и овде писац прво говори о претхођењ\ лпчног ка безличном у схватању људском па у нсторијском току). Првобптни стуиањ схватања стварн јесте њихова иерзоннФикацпја. „111то је др\штво неразвијеније лпчности ноједнне имају све впше снаге, све внше уплнва. све су внше они носпоцн свега бпвања п догађања- (и овд(* ппсац говори час да су оне бнле такве, час да су смагране као такве — а бнтн п сматрати две су разлпчне ствари); 5) Унутрашњс нде нре сиољњега јер Дело XIX . 32