Delo

128 д к л о Ч — Хоћеш ићп, викну онај и наместп десну рукавицу која хтеде да му спадне с руке. Мој познаник хтеде да пзпђе из ходника, алн ја га вратих, тражећи да мп да календар. Он V трену дотрча. — Изволте, господине, ево овај с лепом сликом. Врло је леп, то је нарочито за мене прављено. Изволге, само десет пара динарских. — Новорећи ово непрестано је дрхтао. Капу је ставио нспод гомилице календара које је држао у левој руци, а десном ми је давао калепдарчнћ којн мп је препоручивао. Коса му је била плава, оштра, сва прљава. Кошуље није имао на себп, него му се нспод капута вндео ирсник с посувраћеном јаком. Врат му је био црн, ужасно прљав. Лице му се некако стегло, најежило п добпло неку зеленкастомодру боју, нос дошао шиљастији но обично, премрзлим прстнма управља као да му је вештачка рука. У то изиђе Д}>угн неко п он прптрча н к томе: Срећна Нова Кодпна! 1еститка**!... Само десет пара динарскнх. Ко стане, ко не; ко нзгрдн, ко узме, тек његов промукли гласић непрестано се чује: — Само десет пара динарских. Срећна Нова Годпна! Онај господин што је на забави држао шаљиво предавање, хтеде н овде да се пошали: Колико ће ми се меннца у Новој Годпнп прнмити? дед’ погоди па ћу тп купити све календаре. Други некп, којн се мало пре при чаши жалпо да у старој годпнн није пмао среће нп у љубавн ни у картама, и био мало више повукао, полетп да га загрли, али кад осетп његово студено лице и мирис који не одговара ономе о ком је он сањао, учнни само: бр...р...р... што изазва општи смех. Бпо сам се већ обукао н изшпао да узмем кола, а његов промукли гласић још је довикивао: — Срећна Нова Годнна!.. „Честитка44! Само десет пара динарских!... 3 том је гласу било нешто крепко, нешто спгурно, ни трага од туге, бола, јада — нешто што не личи баш тако много на наше гласове, што је веома страно нама. И онда