Delo

С Р II С Т В У Биће он чвршћи и јачи Не плачи, мајко, не плачн!... Не плачи, мајко, не плачп Ни када дапак осване, Кад’ српске боле и ране Привијат’ ваља не нлачем Већ’ дугом нушком н мачем; Кад’ и твој синак поврвн Да се окуца у крвп, А зао удес нанесе: Тане му груди разнесе, Те грљен смрћу кад пада Нн тада, мајко, ни тада!... Јер мртво чедо, тај соко Што мути душу II ОКО, Међ’ сриске диве корачи Не плачи, мајко, не плачи !... Ал’ ако икад, ох ране! Издајнпк црни постане, Своје се крви одрече Кад она силно потече, П мирно стане на гледа, .Теднпје душе од леда Ту рујну реку дубоку,Без једне сузе у оку, Без једпе мисли што снажи. Без једне речи што блажи Болове српске нејачи Заплачи, мајко, заплачи!... Париз 97. Ј* ВЕТКО.