Delo

144 Д Е Л О крено, и снагда је бирао пристојне и згодне нзразе. Срби су научили од Турака да тако складно гоноре. Та вештина н.ихова говора чини им често велике ненрилике код људи одгајених у јевропском језуитизму, који не могу искрену реч да поднесу, и виде у томе, нарочито код оних којима не иризнају право на слободан говор, неко дрско изазиваље, нешто што их вређа и што им се руга, што нх пече и мучи. Зато се у иравих нредставника окупације развија пакост према том покољењу из времена турског. Не нознају се с њима радо, не могу да их саломе, а не могу да нх задобију. Ни обећања ни претње нису од утицаја на њих. Навикнути су да трне и да чекају, трпели би и чекали до суђеног дана. п преживели би и династије и државе. Пе радују се ничему, па ни плоду свога труда. јер су навикли да га туђа рука узбира кад најбоље сазре. Ништа није у стању да их нревари, да их нревије, или да иоруши њихову мирноћу. Увек су једнаки: мирни и душевно спокојни, говоре мало али истинито. II не хвалишу се правичношћу. Тих јунака и заштитника правде има пре тамо, где је све потонуло у лажи и притворству. Ту се носле читавих генерација рађају појединн проповедници истнне и правде, проносе их н имају одважности да нх бране, па да за њи и погину. А често им оне н дођу главе. Друкчије међу тим ствар стоји с овим Словенима, одгајеиим нод утицајем Истока. Онн истину не проноведају веп је врше; не витлају њоме око себе као буздованом, већ је пружају нежно и лепо завијену , као што вешти продавац чини. По којн пут ти се на први поглед свиди спо.љашност завијутка; журно га зграбиш и одвијеш, — а кад тамо, а оно гадна, непријатна, опора и жалоена истина, завијена у лепу и сјајну облатну, која те је својим изгледом занела. У језујитским земљама, аиостола истине и кад се иојавп, убрзо претрпају камењем, распну га, спале, па су онда за дуго мирни. Али је овде, где се истина јавља у неочекиваним, често завијеним, алегоричним и загонетним облицима, није лако угушити. Ма како непријатна била, не може јој ни с једне стране прићи, нити се за што закачити, а она се мирно шири из дома у дом, и све даље и све впше