Delo

КРИТИКА П БИБЛИОГРАФИЈА 165 како рећи да су иостали непотребни или беспредметни. Кад је већ кодиФпкатор метао од 101 члана „цар** место .царство ми,“ зашто није одма стављао наслов свога владаоца? Много таких и сличних питања имаће дарешп исиитцвач законика. Новаковнћево ново издање Законика омогућнће озбпљан рад на старом законодавству, те се можемо надати, да о Законпку Душанову нећемо више читатп Фразеолошке чланке без пкакве садржине, као шго су нске прпступне академске беседе, него да ће овако изврсном пздању следити озбиљна испитивања. Цариград 25.-Х1 1898. Ст. Станојевић VI а с! 1 т 1 г Ј е 1 о V б е к ЗЈтЈошје МБСССХХХХХУШ. Пред нама је једна мала књига — тако је , сем ако не узмете у обзпр њен велики Формат, књига од 14 песама (напомињемо да су песме веће). Ето та мала књига, с поља непгго необичнија, изазвала је не,ке да наиишу мале критике са великим бесмнслицама. Но молим вас не одбијајте се од мале књиге, ие вртите главом за то шго је књнга мала, јер н мала свеска може садржати у себи сву душу једног човека, цео један дух (речп једног Француза). Међу нашим сународницима у Хрватској оиазио се последњих дана у уметности и литератури нокрет , коме ј'е већ било време; ночела се нравилније осећати н схваћати суштина уметности и литературе. Тај појав прогреса никао је, као што увек бива. међу омладином, а стало му се опонирати, као што се увек догађало, из редова конзервативних п старачких. У том кретању понпче нових листова, исФабрикова се брошура и испева песама. Међу тпм радовима има их уз нокрет и против њега, и добрих и рђавнх, као свагда, и таквих у којима се истинскн реФлектовао тај прави покрет и таквих који беху надувени таштином и извитоперени крајностима. Јавила се Хагобиа Млзао, Хоуо Боћа, М1а<1о81, 8есез1а, Вг. Т. РауЈбГб као Нгјсаг, Нгуа1:8к1 8а1оп ит.д. Као најдоцнија иојава пз тога низа јесу Знп&шје. Оне пас двогубо привлаче : својом спмпатпчношћу и својом злом судбином, а све оно што је прогоњено има неке привлачности за човека (то је, чини ми се, стара мисао). Пре свега: ЗтНошје су обележене као декаданска појава, а у декадансу се трпа све што је новије, необичније , што није типско и конвенционално; п ноћи за идејама свога времена, схватити нх и исппсати то је опасно, јер вас могу извиждати као декадана и рећи вам како хоћете да иокрећете нарочите ндеје (то је казао један критичар). Замнслпте ту бесммслицу: песнпци нокрећу идеје а не оне њпх. То ме подсећа на ону мнсао (о њој је већ рекао своју г. Б. Поповпћ) — „реализам се јавља под утицајем ФилосоФске концепције о свету“, а не као упоредна