Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 167 цима, долази Вук и Гај, да објаве ново време, да унесу светлости у таму којом се толико лутало, да положе здраву, снажну, националну основу нашој књижевностн. На тој се основп радпло и урадило нешто. II докле се још радо читају Шеноа и Прерадовић, Брапко и Л. Лазаревић, тек што се почео стваратп реалистичан ромап, а они сневају о декадансгву. Јесам се насмејао, кад ми некакав млад човек рече: „Нанисао сам једпу декаданску ствар, па се смишљам, да ли да је штампам!“ Та недозрелост наше литературе за декадансу, то је један разлог којн брани нашег несника од оптужбе да је декадан, а који је ван њега и апсолутно независан од писца. Но поред тог аргумента за одбрану песникову наћи ћемо још јаких, тачних и јасних доказа у самим песмама. Модернп декадан не верује у прогрес, не зна за домовину, народност и политику — оп је козмополпта, он има своју веру, своје сопствене идеје тамне и бизарне, особене^сањарије, свој језнк и свој стпх. Кад сте прочитали прву песму 81т{опгја, не осећате ли да имате иосла са човеком који је Хришћанпи као н ви, родољуб, којн верује у будућност свога народа, па чак и у сиас човештва, дакле, то је човек који се нада. Да ли то личи на декаданство ?! Нада нпгде не малаксава, с вером у победу завршује своје песме, добрп Хришћанин пзбије још где-где, а кад завршите читање п последње песме ви осећате да је паш песник већи родољуб, рецимо, н од недекадана В. Илпјћа и од иатриотског песника Др. Тресића. На застави декаданској стојн нсписаиа Уег1ате-ова песмица у којој један стнх гласи : Магловнта нек је песма наша. II они пду доследно за својнм програмом. У њиховој постојбини, у Француској Уег1ате а крсте „веразумљивпм, ирским и нревртљивим поетом“, називају филозофомбоемцем (имају онн и лепих речн за њега), а за Ма11агше-ове стихове веле да им је кључ пзгубљен и да ће га и доцније, напредниЈи нараштаји моћи проучавати тек са слутњом и с напором. Како стоји са садржнном и јасноћом њеном у Јелов. песмама? Врло просто. Неће бнти потребна ерудиција нотоњих векова да се његови стихови схвате, њихова је садржина сувремена, потпуно сувремена, јасна, блешти од јасноће. II треба човек да буде кратковид да то не увиди или веома конзервативан на да то по бија. Дакле и у томе није декадан. Да пређемо на песнички облик, он је веома карактеристичан и значајан код модерних Француских песника. И УеНајпе и Ма11агш6, краљеви декадана Француских поникоше из оног широког н часног круга ФранЦуских песника, којн се сакуппше носле шесете године око Бесоп1; с!е Б181е-а. ВапуШе-а, Са1и11е МепЈез а и др. Назваше се париасовцима. Есенцијални знак, који им даваше оишту карактеристику беше уважавање вештине, пуна, лепа и пзразита Форма којом заогртаху своје мислн и осећаје. парнасовцима тек почиње еволуција стиха, коју настављају п воде до крајности групе којима краљује Уег1а1пе, па за тим МаПагше. Овн хоће