Delo

170 Д Е Л 0 тајније осећаје, једног целог времена и најтамније мпслн његове. 11 само ће они бпти нрави уметиицп п књижевници, који убаце по један истннски зрак у ту жижу, који својпм даром допринесу да нлуструју своје време са његовмм мислима и идеалнма. Нека је мирна савест песнику Јеловшку, он је учинно своје. Бреме је већ да напоменем како утисак песама Јелов., иошто сам нх прочитао првн на и други пут, није био савршен. Од куда то, да читајући по неку песму осетите јаке речи, назирете истппску мисао, али вам се ипак чини, пошто је прочитате. да нисте прочиталн аесму. Осетнте на внше места анпмалност човекову и банални жнвот више но што би то бнло допуштено у песмн, напослетку одбацимо то „допуштено“ п „недонуштено“, но рецимо: више но што бп то било природно у аесми; код њега има оног „мужевног укуса“, што га помнње Маколеј, који хоће да се извргне у несклад и нростогу. Па оида, замарате се неједиаким и неправилним ритмом н тако заморенн станете се спотицатп о речи, као што су сецирати, кочструкција, паралелни ток, инкарнација душевне суиремације човека и т. д. Додајте томе оскудпцу у машти, па ћете онда разумети зашто по нека песма не изгледа као песма, и зашто утнсак није потнуно савршен. Но неке су погрешке биле неизбежне. Деснло се оио, што се увек дешавало у оваким иокретнма, го јест отишло се у крајност. Још само две речи. Пошто сам нрочитао Јелов. песме, ожнвело јс у мени сећање на програм модернога поете, који је саставио такође поета, низала ми се у намегн реч за речју. реченпца за реченнцом. као бисерна зрна, н ја сам пмао пред очима један кићени ђердап од самог бисера то је програм Антона Ашкериа словеначког песппка: „Модерни песник треба да захвати из дубипе своје осећајне душе, из своје очишћене нндивидуалности из свога ,ја“ и из реалног живљења. Модерни поета пева н пнше с гледишта свога времена н образовања свога, са впсине свога душевнога виднка без сваког обзира. Над његовим писаћнм столом треба да сгојн златним словима исппсан ирограм : У име народа, аравице, истине, леаоте и слободне мисли! У име свих тиранисаних, угњетених и трие%их! Ј и.че оаИег човечанског нааретка\и Душан Протић Како се праве тестаменти по нашем грађ. законику, од Ђ. В. НесторовиКа. Пздање књижаре Мпте Стајића. Београд 1898. Цена 0*50. Овај реФерат штампамо у „Дслу“ за то, штоје књпга намењена шпрој читалачкој публици, као друштвена потреба, па је право, да се у „ Делу“, чијц је контигенат читалаца много шнрц , него лп контнгенат „Браннча“, стручно-правничког листа, чује п критика на ову књигу, чија по-