Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 171 јава није остала неопажепа и због чега је н погребно да се о њој за шнру публнку и проговори. Дакле, да се чујемо. Појаву ове књнге, како нас писац уверава у свом предговору, нзазвала је насушна потреба. «Треба свако да уме написати, а ако због слабостн сам не може писатн, онда треба да зна нареднти, како да се тестаменат наппше.и Ето овоме ирактпчном смеру, вели г. Несторовић, нма да нослужп горња књижица. Нисац је, дакле, хтео овом књнгом да пружн читалачкој широј публици један практичан наук, управ један популаран сппс о томе: „како се праве тестаменти по нашем грађ. закону. И ако се може рећи, да је потреба ове књнге донекле и онравдана, ипак је г. Несторовпћ овога пута био лоше среће, не толпко избором рада, колико самом израдом. Књига, дакле, потреби одговара, али јој садржина не ваља — нротивна је нашим нозитивним закопима. Г. Несторовић је нознат нашем иравном читалачком свету. Он има неколико својих иравних оригинал. одломака. Вио је адвокат и управник града Београда, а сада је, има приличан број годпна, државни судија. Све то скупа, у збиру, даје нраво н г. Несторовићу, да иише овакву једну популарну књигу, и нама, да верујемо, да ћемо збиља од њега и добити један пстинит практичан наук о томе: „како се праве тестаменти". На жалост наше се веровање није обистинило. Чцм смо почели да читамо ову књигу, одмах, још у почетку, наишли смо на такве каниталне грешке, да смо се запитали: да лп је могуће да је ова књига изишла пз руку г. Несторовића, једнога бив. адвоката и садањег вишегодншњег судије? Јер, грешке које чини г. Несторовић нису мале природе. Он је написао ову књигу у цпљу, да свако ко наирави тестамеиат, нанрави нуноважан тестаменат. Међутим, сваки тестаменат, којп бп био наирављен но овој књижицн, био би нред судом ништаван. А то ннсу мале грешке, н то у толико пре, што потичу из нера једнога стручног човека. Ко хоће да прави тестаменат по овој књизи, па после његове смртн, да воде парницу интересована лпца за поништај тестамента, тај нека сс иослужи овом књигом. Ми са своје стране не можемо препоручити књигу и ако смо јој се обрадовали. Наша правна литература је слаба, готово никаква, и сваки нриложак за нас је добро дошао. Алп за то ипак, не можемо противно п својој дужности и својој савести, проиустити да и овај приложак, лоше среће, истина из добре руке, не оценимо онако како н заслужује. То нам не треба нико, иа ни г. Несторовић нребацитп.