Delo

172 Д Е Л О Да пређемо сада на саму књигу. Она садржи увод н три одељка. У уноду јо нзнет у кратким потезима, готово ирештампаним тексговима закона, иојам о тестаменту, способпости за прављење тестамента и најзад важиост његова. У нрвом одељку је: Форма п врсте тестамеиата. У другом: садржнна тестамента. законитн део. ко пма права на закоинтп део, велнчина законитог дела, удовичког уживања, породичнн Фидејкомис и иоклои на случај смртп (легат). А у трећем, пак, додацн тестаменту (кодицнли) п мењан.е тестамента. 0 уводу немамо шта да речемо. Пмалн би само да приметпмо, колпко за увод, толико и за целу књигу, да књпга и ако је писата у ноиуларном смеру, пнје писата и нонулариим језиком. Ме, да само нзгледа, него су баш чнгави текстовн .законски нрештампани. Такво пнсање не може нослужпти популарном смеру, јер свако не уме „читити законч“. А преииспватп законе за практичии — нопулараи смер, смешно је!! Да иређемо одмах на први одељак. У овом одељку као што смо рекли изнете су врете тестамеиата. Г Иесторовић полази, као и иашза’ конодавац, прво од писмених тестамената и то прво од олограФског, т.ј. тестамеита, којп је наппсао п погписао сам завешталац. 0 овој врстп тестамента г. Несторовић не говорп готово нншта. Он нас уиућује на X главу грађ. закона V којој су изређани битни захтсвп за важиост овога тестамента, иа је за тпм одмах прештампао и §§, 430. 433 и 434. грађ. зак. из номенуте главе, који говоре о овој врстп тестамента. (Популарно иисање ?!!). После овога резимпрао је у 4 тачке оио, шта, по његовом мишљењу, треба да пма један олографски тестаменат, иа да важн пред судом. II иајзад носле свега овога, наиисао је једаи „Формулар", како ои велп, за ову врсту тестамента, у коме је нзнео последњу вољу на случај смрти некога Мнх. Петровнћа, трг., који је сам тестаменат наипсао, и исиод текста тестамеита ставио је само реч : „сведоцп“ и потннсе њнх тројице. Пре свега овај Формулар ннје у стварн Формулар, иити то може битп. Јер иојам „Формулар“ претпоставља сталну Форму једне ствари. А г. Несторовић неће и не може ваљада мислити, да Форма последње воље завештаочеве мора бити она п оиаква, као шго је то г. Несторовић изиео. Поред ове грешке у разумевању појма „Формулар“, која пе утиче на важност тестамента, код ове врсте тестамента постоје још горе, кодосалннје грешке, управ недостају битнп захтевп за важност тестамента и у објашњењу п у реченом назовпмо га Формулару, због којих не би могао тестаменат ни у ком случају важити. Био бнпотпуно неважећ и ако је написат ио упуту г. Несторовића. Тако г. Несторовнћ вели : „трп способна сведока морају се једновремено потппсати нспод текста илп на полеђпни оне стране на којој је текст ч Овако, како је написао, показује и у Формулару. А то је погрешно.