Delo

КРИТИКА II БПБЈШОГАФИЈА 175 пигати, одкуда то, да један човек, којије знао и могао нисати илн се потписати, остави иосле себе тестаменг, којн није нли својеручно нанисат, и потписат, или чак не само не шисаг, него н не нотнисатУ Међугим, кад се V тестаменту назначи урок са којег ннје могаО нисати или се потпнсати, па то осведоче на тесаменту и сведоцн, онда је гиме внше загараптовано ннтересованнм странлма о аутентнчностн тестамента. А да се по нашем закону мора назхчнтн код ове врсте тестамената и узрок са којега завешталац није могз сам, бнло написати, бидо се потписати на тестаменту, упућује нас анлогија 440. гр. зак. у изразу: ,аа исто назначити'. Јер, кад се тражи код судских тесчмената, чнју аутентичност утврђује сарадња јавннх органа судске власч да се мора назначнти. за што се није могао потпнсатн тестагор, онда е то иазначење, тим нре мора тражнти код аривптних тестамената, кој|се чине ван суда. Из свега овога налазимо, да је Песторовнђ ногрешио, што у своме науку није ставно и ово као бнтанахтев за нлограФСке тестаменте. А да је то есенцијално код овнх тестамната, држимо, да смо били довољно јаснн н разложнн да п то докаамо с ногледом на иаше позитнвне законе. Ну сем ове 1’решке, која се састоји у гоме, што је г. Несгоровић изоставио један од битних захтева овој тестамента, г. Несторовић је учинно и једну даљу употребљавајући јешто, што се ко^ овог теста[ента не може и не сме унотребити. Гако на страни 16. у тачкн 2-ој онвелн: „да ће завештаоца, којп е може нотписати, потппсати билоиисац тестамента, било сведок, који други“. во је иогрешно. Нн у ком случају е може потписати тестатора свето онако, као што и писац тестаента не може бпти сведок, па о ни потписати тестатора, јер биу том случају могле паступити аве последице за јавну сигурнег. Тиме би се олакшало поље естаментима. На пример. Једа варалица могао би сам напи&цменат, нотписати тестатора, ко писац тестамента, бити сведок 'ту и у псто време по §. 43^ грађ. зак. нотписати још два ведока п тако на овај начн; по логици г. Несторовића на. потпуно пуноважан тестамнат. Ако г. Несторовпћ налази ојати по нашем грађ, закон и овакви тестаменти, изјављусваком случају избегавалЈда нам он овакве спорове раса одељка пмамо да примехмо п то, да му не ваља ни изтестамената. II они као и орњи писмени тестаменти нрцЈмалп важности пред судомако би били начињени по упуту овпм тестаментнма није и било места у овој књизи. Јер, овић сео и написао ову њигу у практичном, нопуларном