Delo

174 Д Е Л 0 не назеачн на самом тестаменту н од оних који су у првом рс звани то да нотврде, а то су самп сведоци? Са овнх грешака, које су веће природе, јер собом повлаче потпокулитет тестамента, наук г. Несторовића о овој врстн тестамента не са да није нрактпчан, већ сасвим погрешан и противзакон. Да виднмо, даље, каква му је израда алографског тестамента, т. , овога, који не пнше сам завешталац, већ неко други по његовом казивањл Не треба се устручавати; треба бпти искрен. С тога унанред мо жемо рећи, да му је погрешеа и иротив закона израда и овога теста мента. Ево, зашто. У §. 433. грађ. зак. стоји: „ако завешталац не уме или не може пнсатн, онда може .. . и т. д.“ Код овог закон. проппса ваља обратитн пажњу на нзразе: „или ке може аисатик. Смисао је овог израза тај, да се завешталац налази ј таквом стању, да не може, бнло ппсатн или се потписати на тестамент} са каквих незгода или болести, и да, са тога разлога, не ппше сам те стаменат, већ нреко неког другог. У правилном и аутентичном разумевању ове Фразе лежи н доказ с томе, да на тестаменту мора бнтп нарочпто назнзчено и стање завеиг таочево у коме се иалазио, кад ннје могао писати тестаменат. Који је, дакле, правп смпсао овс Фразе? Ако се узме, да горња Фрзза значи само то, да се овим тестаментом може да послужи само онај, који не зна да пише, онда би то било противно наређењу §. 429. грађ. зак., по коме је остављен избор завештаоцу да чпни тестаменат по Форми, коју он изабере. Ако се, пак, узме, без ограничења, да се овим тестаментом могу служити и они којп знају и могу писати, — онда, у ком смнслу ваља узети Фразу: „ако не може писати*? Пре свега, треба пматп на уму законодавчеву намеру: да се пскључн могућност чннењу лажних, ФалснФикованих тестамената. Код тестамената олограФских, т. ј. оних, које пише и потписује сам завешталац, искључена је готово могућност ФалсиФнкату. Међутнм, код тестамената алограФскнх т. ј. оних, где завешталац не ппше сам своју последњу вољу, већ преко неког другог, нпје искључена могућност чпнењу ФалсиФиката, бнло у томе, што ће ппсац тестамента, што уметнутп, било, што ће шта пзоставптп од изјаве завештаочеве. Прпродно, дакле, да се онда код овпх алограФских тестамената п мора тражпти што већа гаравцпја за оно, што је пнсац тестамента, а не тестатор, написао као његову последњу вољу. Према овоме, да би се интересованим лицнма, а п суду више загарантовало о аутентпчности тестамента алограФСког, горња Фраза: „ако не може писати“ има се тако разумети, да, се у тексту сведоџбе сведока мора назначитн и узрок са којег завешталац није могао сам наппсати или потписатп своју последњу вољу. У противном свако бп се могао за-