Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 175 пигати. одкуда то, да један човек, који је знао и мотао писати пли се потгшсатн, остави после себе тестаменат, који нпје или својеручно наппсат, н потписат, или чак не само не написат, него и не лотписат? Међутнм, кад се у тестаменту назначи узрок са којег ннје могаб писати или се потписати, на то осведоче на тестаменту и сведоци, онда је тпме више загарантовано интересованнм странкама о аутентичностп тестамента. А да се по нашем закону мора назначити код ове врсте тестамената и узрок са којега завешталац није могао сам, било нанисати, било се потписати на тестаменгу, упућује нас аналогија §. 440. гр. зак. у изразу: .аа исто назначити*. Јер, кад се тражи код судских тестамената, чију аутентичност утврђује сарадња јавних органа судске власти да се мора назначити. за пгго се није могао иотписати тестатор, онда се то назначење, тим пре мора тражитп код иривптних тестамената, који се чине ван суда. Из свега овога налазимо, да је г. Несторовпћ погрешио, што у своме науку није ставио и ово као битан захтев за адограФске тестамепте. А да је то есенцнјално код ових тестамената, држимо, да смо били довољно јасни и разложнп да и то докажемо с погледом на наше позитивне законе. Ну сем ове грешке, која се састоји у томе, нгго је г. Несторовић изоставио један од битеих захтева овога тестамента, г. Несторивић је учинио и једну даљу употребљавајући нешто, што се ко^ овог тестамента не може и не сме употребити. Тако на странп 16. у тачкп 2-ој он вели: „да ће завештаоца, који се не може нотписати, потписатп било писац тестамента, било сведок, бнло којц други“. Ово је погрешно. Ни у ком случају не може потписати тестатора сведок псто онако, као што и писац тестамента не може битп сведок, па логпчно ни потписати тестатора, јер би у том случају могле наступптн врло рђаве последпце за јавну сигурносг. Тиме би се олакшало поље лажним тестаментима. На пример. Један варалица могао би сам написатп тестаменат, иотписати тестатора, као писац тестамента, бити сведок на тестаменту и у исто време по §. 433. грађ. зак. потпнсати још два неппсмена сведока п тако на овај начин, по логнци г. Несторовпћа на. чинитп један потпуно пуноважан тестаменат. Ако г. Несторовић налази да могу постојати по нашем грађ, закону и овакви тестаменти, изјављујемо, да би у сваком случају нзбегавали да нам он овакве спорове расПрИВЛн!. Код овога одељка имамо да приметимо и то, да му не ваља ни израда судских тестамената. И онп као и горњи нисмени тестаментн ириватнн, не бн имали важности иред судом, ако би били начпњени по упуту г. Несторовића. Пре свега овим тестаментима нпје ни било места у овој књнзп. Јер, кад је г. Несторовић сео и написао ову књнгу у практичном, популарном