Delo

176 Д Е Л О смеру т. ј. како он каже, да се њоме може свако корнстптп, кад хоће да ч 1ши тестаменат беп туђе помоћи, онда је бнло потпуно пзлишно уноснти у једну такву књпгу н ову врсту теетамената, који се не могу у нрактичном животу начинитн без судске сарадње. Ну остављајућн то на страну, онн су ту и о њима треба рећи нрави суд. Казали смо већ, да и онн не бн ималп важности пред судом по упуту г. Песторовића. 'Гако. Судскп тестаменат, којп суднја ппше у стану завештаочевом, не бп пред судом имао важности за тс, што г. Несторовић налазн, да се и код овога тестаменга, као п код приватннх, сведоцп нмају само да потпишу, п ништа више. Међутпм то је ногрешно са следећих разлога: У чл. 168. правила о ноступку у иеспорнпм делнма стоји; „

за тим пустиће (судија) болнога да нскаже своју последњу вољу онако, како зна п уме. Ово је нужно и због тога, да се судија и сведоци увере, је ли болни у стању своју вољу да изјави нли не.“ А у §. -*40. грађ, зак. стоји: лда ће судија тестатора потпнсати, ако овај не зна или се не може иотаисати

аа то назначити, које ће два суднје (сведока) својпм потписима потврдити ..“ — онда везујућн овај 440. са допуном сво;ом у чл. 168 правила даје се лако разумети, да закоиодавац у чл. 168 правила нцје од беса сгавпо, да се п сведоцн нмају увернти о гоме да тестагор ннјс могао потписаги своју последњу вољу, а у §. 440 грађ. зак. параде ради ставио фразу: Ђаа то назначитии већ једппо у тој намерн, да се н са тестамента види, да су се сведоцн донста уверилп да тестатор није био снособан да се потпише. 'Го је тако јасно и чпсто да ту спора не може бнтп. Јер, како би се ценио тај Факг, да су се сведоцн увернлн о неспособностн тестаторовој, кад на тестаменту не бп бпло те пз.јаве — сведоцбе сведока? То су одирилике у главном махне ове књиге, које чине, да, готово, ни један тестаменат који бп бпо начнњен ио њој, пе бн нмао важностп пред судом, те је ми, са своје стране пе можемо препоручпти као популаран спис, н то не само за то, шго нпје ни писата попударно, а још мање стручно, него н за то, што су у њој такве каииталне грешке чињене, да бп она само шкодила ономе, ко бн се њом иослужпо. Новембра. 1898 Београд. Ђ. Карајовановић адвокат. С V1 ј 16. РгоГ пг. Ј., паз ВИа-бећЈгде ипсЈ зе!пе еИетаИде Уегд1е1зсИегипд. МН 2 Та1е1п. (ХеНбсћпН с1. О-ебеПбсћаН 1иг ЕгТкип(1е ш ВегНп. ВаиН XXXIII — 1898. — X. 4., стр. 201—253.). До скора владало је мншљење, .^да ;ва Балканском, Полуосгрву нема грагова глацијалног (леденог) доба, н, поред $многих ј других научппка,