Delo

КРИТИКА II БНБЛНОГРАФИЈА 177 Хохштетер и Мојзпсовпћ били су главни поборници овога мпшљења. У овом својем раду, преводу и ирерадп „Трагова старих глечара на Рили“ (в. „Глас Српске краљ. Академије“. 1ЛУ), траговима старих глечера на Рплп доказао је г. Цвијић глацпјално доба и на Балканском Полуострву. Велике и високе масе Рилнне, са своје внснне најважнијег хидрограФског центра Балканског Полуострва, веома су бпле повољне но развитак дплувијалннх глечера, а по орографски облик Рилин особито карактернстпчни, тппнчни циркови, с најпоузданијим глечерскпм траговпма у тесној су вези с њима: у глацпјалпо доба развпјалн су се на Рнлп у цпрковима мали глечерн, ограничени само на горње делове долина, поигго им се трагови налазе ппјдаље иа 1'/2—2 клм. нпже циркова. Најмногоброј ■ ннје трагове оставио је глечер Џерменов у цпрку Едпђола, с ким је комуиицпрао глечер Правога Искра, за тнм глечер Криве Реке, Доње и Горње Леве Реке и др. Тн трагови старнх глечера јесу морене, глечерскп урези, полиране површине, мутонирани ртови и, вероватно, ератичне стене. Већина ових констатованих глечерскпх трагова и иа северним је страпама Рилнпим, а само у Мусалином билу има их и на И. Распрострањење дплувијалних глечера слаже се дакле са данашњпм распоредом цпркова н сталних снежаника. Колико је иак у глацијално доба бпло глечерских перпода на Рнли, то се на основу ових првпх иснитивања не може поуздано рећн. Сем доказа за глацијално доба на Рили , односио на Балканском Полуострву, важно је у овом раду још н ново мншљење г. Цвијићево о постанку циркова. Одавно се уочила веза између цпркова н старих глечера, те су с тога псиитпвачи као Кашзау, Хелапд, Пенк Брикнер , Бем и другп објашњавали постанак цнркова ерозијом глацојалних глечера. Рихтер пак у најновије доба заступа мншљење, да цирковн постају ноглавнто распадањем. Међу тпм, оваких циркова, што постају расиаДањем (УегмтКегип^нкаг), има чешће у оним иланинама, које су састављење пз слојева разне отпорне моћн. Мекше, доње стене, већма се ероДирају и односе; настаје, дакле процес обурвавања, често иаспорен још н извором на доднру оба слоја, те тако постају одсеци, који се помнчу у назад. Али у планинама, састављенпм из кристаластих шкриљаца, оваквих циркова не може бити, јер нм хомоген састав искључује новољне прилике за стварање циркова. Ако их дакле има на Рили , онда се морају друкчије објашњавати. За постанак циркова меродавне су пак ове чињенице: 1) циркови су одређени облици, којих има само у таквим планинама, што су биле под глечерима, и увек су у вези са гдечерским траговима, 2) у истој планини суседни су циркови на нстој висини, која се иодудара са висином глацијалне снежне границе, и 3) често се цирковп ограничавају на извесне стране планина, као н на Рили , где их нма само на С и И. Постанак циркова, дакле, у тесној је вези са глацијалним глечерима, а из глечерских трагова на дну циркова видн се , да