Delo

178 Д Е Л 0 и глечерп имају удела у ностапку цпркова. Треба, дакле , само решпти питање, ваља ли псстаеак цпркова .свести нскључиво плн само делнмнце на глечерску ерозију, и друго, за што су цнрковп посталп па извесннм местпма ? Иосматрајући Рилу г. Двпјић дошао је до уверења, да су н на једно и на друго снежанпци имали великп утицај. Мсђу планинама Балканског Полуострва, с погледом на богаство у епегу , Рпла заузпма прво место. Она нема континуалног снежног покрпвача алн има мпогобројне сталне снежанике. Има их неколпко стотина; већпна пх јс малепа, 10—100 м-., алн их има и од пеколико стотина м*. Снежанпци се палазе поглавито на северппм странама западног Рплнног дела, н то пзмеђу стена у жљебницима, нарочито пак у великим цирковнма, дакле на местпма зашгпћеним од ннсолације. Бећина великих снежанива одржава се до новог снега, алп н од мањих снежаника одржавају се )акви , којн су иа заштнћенпм местпма. Отонн лп се пак сасвнм нли делпмице којн снежанпк, онда се види подлога снежанпкова јаснпја, стеновитнја од околног земљншта, а сем тога одликује се плитком, једва прпметпом утолеглицом. IIо кадшто ,је гранитва подлога оваквс снежапичке утолеглице дуж днјаклаза н других нукотина разлучена у поједине стспе. Између снежаника н облика њсговс подлоге пма пак генетнчне везе. Сиежаник може загећи онакву малу, плитку утолеглнцу, заузетн је н очувати, али ће је свакако проширити и удубити, а многе тањнрасте утолеглпце , у којнма су сада снежанпцн, но свој су прилици тек постале утпцајем снежаника. Снежаник, наиме, наједа своју подлогу а његово се лежиште полако удубљује, те се гради мала, плитка уголеглнца. Го бива на ова.ј начнн. Снежаннцн су на таквнм месгима, где се снег нагомилава у великој количнни, те стога остаје врло дуго. Ту снег може на своју иодлогу много интензивније утнцати по на другим местима, с којих раније нестаје. Ово је пре свега механичан утицај. Земљиште под снежаником до велнке се дубине натони водом; кад насгане мраз стене иитензивније н дубље пуцају. Од мањег је значаја хемијско растварање силикатних стена снежнпцом, која наједа иодлогу услед своје велике количнпе угљене киселине, при чему се гранитови Фелдспати каолиннзпрају, док се стена не распадне. Ако сасвнм нестане снега, онда ветар лако може уклонитп растреснтн материјал, те тако иостаје удубљење — нлнтка утолеглица. На таквпм се местима снежаипцн нспрестано нзнова купе, н ако постану комнактнп, онда се пз њих развијају малп глечери , којн сад уклањају стенс, што су се под снегом распале. На тајсеначнн илнтка утолеглица удубљује. Ако за тпм опет настане доба када нестане снежапика, онда нестаје и мали глечер, сад се онет распадају стене под снежаником и нов глечер нма нов матернјал да уклони. Ова наизменичност између распадања стена нсиод снежанпка п уклањања њиховог ледом може временом да начинн знатпо удубљење — цпрк, за чиј је постанак дакле важна чешћа промена климе. Нема сумње да је и глечер ерознјом донрннео,