Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 179 те се цирк удубио и добпо стрме одсеке, али ова ерозија, на овпм лег лнма глечерскпм, није била толпка, да јој се мора прппнсати велпки значај, него као што се из свега овога видп, по новој теоријн г. Цвијнћа главпи значај за опстанак циркова имају снежаници. Рилину клпмску снежну границу ваља тражити у ннвоу пајвишега врха њеног, дакле на висини од 2000—3000 м., а у глацијално доба бнла је од прнлике на висини од 2300 м. Такве планнне, као Рила, које мало само заилазе у границу вечитог снега, те им се с тога ири променп внсине снежне гранпце знатно мења и сиежнп покривач, веома су повољне по постанак циркова. На њпма има внше цнркова него у таквим планинама, коЈе дубоко заилазе у област вечптога снега. Сем ових најглавипјпх резултата, изложених у П. и Ш. делу овог рада („Старн гдрчерп и њихови заостали трагови“ и „Цнркови н језера*), у I. делу изложен је детаљан ортограФски н хндрограФскп преглед планине Рнле, а у III. делу, сем теорије о постанку циркова, говорп се и о многобројпим малим Рплским језерима и генетпчнпм тнповима. њиховим. Руд. Бикловпћ 77. С. ЛавловиЛ: Прилог познавању ФораминиФера из II медитеранских слојева у Србији. 8 стр. 113—140. Оштампано из ТлУ1 Гласа Српске Краљев. Академије Наука. ФораминиФери су засебан ред животиња нз кола протозоа (праживотиња) а класе рпзопода. Одликују се љуштурнцом са једним великнм отвором илн многпм порама за пролазак т. зв. псеудопода. Љуштурица је обично кречна а може бнти кптинозна или песковпта. Налазе се свп прелази од обичне кречне до потпуно песковите љупггуре. Кречне љуштуре јако варирају. Могу бпти беле плн тамне, компактне као порцулан нли прозрачне и избушене безбројпим порама, управннм на површнну љуштурнце. Љуштурица може састављатп само једну комору или ннз сличннх комора, које су различито једне према другима стављене, алп 01 у вези међу собом а кроз поре у преградама које их раздвајају, Величином и обликом љуштурице у ФорамнниФера су врло р; чите. Обнчно су микроскопске т. ј. толико ситне да се оком једва/ ,, а налазе се н веће. Неке достпжу величину 6 см. у пречнику,, то су и највеће ФорампннФери. Тело у ових жпвотпња састављено је од хомогене протопласме, која је обично контракгнлна, и има једро али нема опне. Протопласма што је у разним одељцима једне јединке стојп у везн међу собом онпм отворима кроз преграде. То је једна нста маса без прекнда, која испуњава љуштурнцу. Кроз поре љуштурнце иротопласма нспушта п увлачп наставке (псеудоподе), чијп је облпк врло различнт.