Delo

Г> Е Л Е III К Е 185 вославл>е.“ — Тако се зове саис- који је пронашао и приредио за штампу наш сарадник и неуморни радник на но.Ђу црквене историје српске, прота Димитпије Руварац. Књигу к1е штамиала наша академија у државној штампарији на великој осмини и 265 страна а цена јој је само 1*50 дин. То је дело до сад било ненознато у историји наше књижевности, а и само име Ђирила Цветковића слабо је знано ширим круговима. Он је у почетку овога века био једна од највиђенијих личности у нашем народу на Приморју, а стекао је право свом имену на светло место у историји народној овога века што је био душа народнога отпора против \ннјаћења које се око 1820 године хтело извршити с помоћу познатога епископа Венедикта Краљевића. Велики део тих знаменитих догађаја наћи ће читаоци псирнчан заједно с многим другим занимл ивим подацима, у овој аутобиограФији. То књизи . аје велпки ннтерес, и ако иначе нпје писана с особптом књижевном вештином. „Мои1ене§Т1па“. — Изашли су цз штампе „прилошци историји Црне Горе“ које је иод овим именом написао познати критичар на нољу наше историје архимандрит Иларион Руварац. Ови су пралошци излазили прошле и претпр >шле године у гБранкову Колу“, те су сад из њега прештампани у засебном издању. Књига има 272 стране обичнс осмине, а цена јој је 1 Форинта. Ови су прилошцп неочекпваном новином многпх својнх резултата обратили на себе читалачку пажњу још док су излазили у „Бранкову колу“ , а сад је добпо прилпке да се лако с њима позна свак ко се интересује колико занимљивим истраживањем самога Руварца толико проиглошћу онога знаменптога срнскога краја. Спсшеница о преносу прахаВука Сгеф. Кахшџића из Беча у Београд Ц97. године, по одлуци Српске Краљевске Академије сре дио Андра Гавриловпћ, ироФесор. Београд, Државна штдмпарија 1898, стр. 381 с две слике 8-на, цена 1.50 динара Књига ова, ако изузмемо штамиарску израду, која је лепа, мало одгова]1а имену Академије Наука: она је и неп тпуна, и пуна штампарских погрешака, иа је и иначе доста небрижљпво урађена. Докази су за то и ире нас изнесени, те н да нису онако видни и онипљивп скоро за свакога читаеца , није потребно да их овде и ми износимо. Али нешто од тога ипак не можемо не поменути у толико пре, што то до сад иијс? колико знамо, нигде забележено. Дело и његово уредништве ццје нигде ниједном речи поменуто као учссннк те лепе и важне ирославе имена Вукова, која се развила из извршења једне дужности, државне. и народне, према великомс препородитељу српске књпге и срискога духа. А и оно је у том учествовало, као и сви други српски листови и журнали, с додатком још једнога цстина смернога пријатељскога вечера приређенога у част гостију са страно. Ако је то случај, мало је незгодан п прекоран: а ако би то било што друго, још би незгодније и прекорније било... али на ово друго мн не бисмо, наравно, хтели мислити. Од овога је , свакојако , још важннје то, што у споменицу није ушао један изванредно леп и топал напис г. Шарла Лоазоа, који би у сваком случају био један \крас ове споменице. Он је пзашао у париском часопису Ееуие ћеМошаДаЈге, н посвећен је < ав овом свечаном тренутку. У њему је и с иуно разумевања и с пуно топлине изнесен - и полнтичко-национални карактер и значај који се спонтано развио из ове филолошке свечаности, како ју је духовпто на шао г. У1оазо Како је то испало из Сиоменице не знамо, али да је то велика погрешка и велики недостатак овој Саоменици -- о том не може битн сиора. Овај лепи напис г. Лоазоа ми нисмо у Делу донели с тога, што смо држали да ће извесно )ћи у Саоменицу\ и како сад видимо да тога није било , ми бисмо мало крнвили и себе, П1ТО њега у Саоменици нема, кад би нам Сиоменица пружала собомдоказа, да би она видела оно чега би могло бити о спомену преноса Вукових костију у Делу. Овако, сад, нема ни наше кривице за то, нп г. Лоазовљева чланка у Саоменици. Ми ћемо се г. Лоазоу одужити, накнадно, тиме што ћемо његов чланак донети у Делу у целини; а Ападемија ће се и нама и њему одужити само тако, ако се од сад њено председништво или секретарство, кад јој издање које буде приређивао ко ван Академије, потрудн те и само ире штампива мало нрегледа оно што је у њено име прнређено или — сређено ! Шегајига киИигно - 1п81ог1(*ка а е!иоцгаИска 1897-—98. I лг. Ргаге 898.1)г Сенек 2П>П, доценат за културну историју на четком универзитету у Прагу, под овим натписом нокупио је шго се од 1^97—9'год. радило на културној нсторнји н етн граФији славенских наро а. Г. 21ћг1 је уредник Сезкећо 1лс1и — п ту је он бележио све појаво на културној историји у Словена и код др. нзрода о Словенима, па је из свога листа и прештамнао у засебну књигу. Дело је нема сумње за људе ове струке добра ручна књига. Од Гриднарцеровпх целокуиних дела, која ће изаћи у преводу г. Ст. Бодија у двадесет свезака изашла је прва свеска. Цена јој је 1*50 — доста велика према дебљини књиге. У овој ирвој свесци су ситни радовл, којц могу )ћи у комплет издање само ради иотиуности, да је све на броју. По овој свееци читалачка публика, којој није познат Грилиарцер , неће моћи стећи суд о литерарној вредности његових дела. Преводнлац је додао своме преводу још п кратку био-