Delo

18(3 Д Е Л О граФију Грилпарцера, која је још далеко од тога да заинтересује читаоца. 0 вредности превода, ако стигнемо проговирићемо , ако преводилац наЗ,е одзива у читалачке публике и публикује ко.је значајније дело Грилпарцерово. Сломенак књига за ,\ецу. Кита друга. Прибрали I. Лазаревнћ и Д. Ј. Соколовић. Београд- Штамна и књиговезница Павловића и Стојановића. 1898 г. стр. 79. Цена иола дпнара — У овој кити је 17 разлпчних чланчпћа од разних писаца: Чика Љубе , Змаја, Бешевића, Ћороиића, Шантића и Д|.јгих. Ово јо још једаи приложак нашој дечјој књажевности. Олсерлаторија Велике Школе и н.ене метереолошке стације. Под овим нат ппсом управник Опсерваторије г. Милан Нед ,'вковић, штампао је (у штамаарији П. К. Танасковића, 1898 г.) свој интересантан извсштај о раду и жив >ту овог знччајног каучног инсгитута наншг. 11 Опсерваторија као н све друге установе — као штл се из извештаја види пати од истих невоља: недовољних срестав > н погодаба за живот. у колико све то вависп но од добре вол.е њених вредних радника, већ од наших општпх материјалних нрилика. у којима се земл.а налази. Наши суседи, и Бугари и Румуни. у овом погледу стоје у иоложају, коме ми само з .видети можемо. Попљен.е нрофесрра Богословије. Канонска и сувремена расправа од Пстра С. Нротића. Београд 1898 У расправиди под овим натпиеом г. Протић брани гледиште да проФесорн Богословије пе морају битн свештена лица и да ј ■ канонскн основано, да у граЈјанском својству нредају богословске науке. Распрг.ва је потекла поводом познатога закона „о изменама и допунама у закону о Б<>гословији1*, донетог \ Нин1у нрошле године. Статистика бугарских школа у Турској за 1893 94 школску годину Од М. В. Веселиновића. Београд 1898. — Г. М. Веселиновић продужио је штампати статпстику школа у Турској Лањске године објавио је статистику српских школа за 1895—'.;6. и сада статпстнку бугарских за 1'9з и 94. II сада је као лано штачпао на српском п уноредо на Француском језику — штоје свакако смпшљено урађено ради јевропскога св та. НОВПЗАРСТВО ..Караџић ". — Од 1. јануара ове год. ночео је под овим нменом излазити ,.лист за српскп народни живог, обпчаје ц предања“, а урсђује га г. Тпх. Р. Ђорђевић проФесор алексиначке учите.т,ске школе. Лпст се урећује у Алекспнцу , штампа у Београду у штампарији Мате Јовановнћа). Нзлазп једном месечно а стаје 5 динара годпшње. Нема сумње да је појава оваквога лпста потпуно оправдана, јер се одавна осећа потреба за један Фолклористички орган. Ми му с тога желимо потпун успсх. „Сриски Д»м“ тако се зове нов „лист за забаву, поуку и књижевност“, комеје „власник и одговорни уредник Душан Рогић". Лист излази у Загребу од 1-ог јануара ове године. и то сваког 1-ог и 16-ог дама у месецу, а стаје за Аустро-Угарску, Босну и Херцеговнну 4 Форинти годишње , а за Србију и Црну Гору 10 динара. У првом броју су две песме \ редчикове (,Где је српски дом“? и „Не клони !“), песма сарадника БогданаКрајипшика (г11ет вјекова“', две нриноветке („Сестрино срце“ н „На иравом иуту“), од чланака „Значај н задатак књнжевности“ и у листку „Амо тамо по књпжевногти. 0 Недићевој књнжевној критици." Лиет се штампа у српској штампарији, Учпте.љски пријатељ, зваће се лисг, који ће уређивати Сава.М. Шиб <лић. Лист ће ночети излазити 1. јануара 899 године а излазнће сваке недеље ; стаје годишње 2 динара. Уредник познва на претпл;>ту све учител.е и учитељице, и обећава да ћ<- се у листу „најобјективнијс расправљати свако иитање, које се буде тицало школе п учитеља, и у исто време уредништво је малом ценом стиорнло могућност свак< м учитељу и учитељици, да м <гу држати овај лист “ Претплату примају све поште и власник и нздавалац лнста Књижара Савића и Компаније Ратник. доноси у својим носледњим с.вескама из пера г. генерала С. Грујића низ врло интересних прилога за историју сри.-турског рата 1876 г- Чланци имају своју несамовелику војн истор. вредно-т; но својим леиим пзлагањем ч занимљивошћу сам • теме могу потпуно заинтересовати и ширу читалачку публику! Г. генерал Грујпћ не говирн у њима о војничким оиерацијама , чисто војнпчком терминологгјом, већ нас лаким стилом уводи и уиознаје — кад је где иотребно за разумевање успеха нли неуспеха — и са нолн тичким моментнма, и нерсоналннм односима којп су имали јтицаја на ток ствари. У новембарској свеоцн нарочито је заним.љиво изложена „Бнтка на Шпљеговцу.“ КУЛТЈ РНЕ ВЕСТИ Адам Мицкијевић. — Декембра месеца прошле године навршнлосе равно сто година. од како је угледао света један од највећих нескика словенских — Адам Мицкијевпћ Његови захвални саплеменишт нрославилн су стогодиштБицу рођења всликога песника открпћем споменика му у Варшави, подигнута прцлозима пољскога народа. Ова прослава, пуна пијетета према успомени великога несника, дала је прилпке не само словенској већ н осталој јевропској штампи да говори о значаЈу појаве Мицкијевића као песника и јавнога радника. II мн ћемо се доцнпје оду-