Delo

Б Е Л Е Ш К Е 187 жити сени великога песника нарочитом студијом, а за овај мах то чинимо кратком белешком. У очи Божића (католичког , 24 децембра 1798, угледао је света Адам Мицкијевић у Лигавској, у сеоцету Заосју код Новогродека (у геверннји Минску). Ту је, у Заосју, а са тим у Новогродеку проживео прве дане детињства, У кући својих родитеља остао је до девете своје године и од њих научио читати, писати и рачунати. 1807- родитељи га дадоше у доминикански завод у Новогродеку. И као дете и као одрастао дечак не одликоваше се особитим каквим талентом - беше средањ ђак Али је ово доба, првог школовања, било од утицаја на младога Мицкијевића. Утисци које је то доба учинило на њега, нису се впше изгладили из душе његове. То је доба Наполеоиовнх ратова — када се Пољаии ношаху надом, да могу васиоставити своју самоеталност националну а помоћу великога освајача. Мицкијевић је до смрти своје остјо натј)иота. Пољак у свакој ћелији свога оргднизма, и за држао необично иоштовање према Нанолеону. 1812 г. необично се урезала у души Мицкијевића те патриотске наде изгледаху најостварљивије. У кући Мицкијевнћа беше стан краља вестФалекога Жерома БонаиаЈ^те, брата Напблеоновог. Он је видео импозантну велику армију, али доживео је и нропаст њену, и разочарање пољских патриота. Свршивши гимназију 1815, он оде на универзитет у Вилну. Ту му је био ироФесор познати велики историк пољски Лелевељ, који доцније беше један од главних кол вођа пољске револ\ције* Нод утиц јем његовпм Мицкијевић се и даље развијао у том патриотском правцу. Ту на универзитету образова он са својим друговима литерарно друштво (1817). На универзитету је штудирао најпре Физику, хемију и математику, па се онда обрну филологији п научи лепо грчки. латински, Француски и немачки. Такође је лепо нознавао словенске језике и литературе. У то доба беше му најмилија лектира Валтер Скот, Шатобријан. Русо и Бајрон. Свршившп универзитет оде за гимназиског наставника у Ковио. Слободно своје време ту је посветио поезији — издавши Баладе (с предговором о романтичном песништву) и прва два дела већега епоса „Вгћ а(1у“. 1803. врати се оиет у Вилну и ступи поново у друштво, али оно би, због политичких својих циљева, растурено а чланови му поапшени. И Мицкијевић допаде затвора, али кратко. а пошто би иуштен прогнаше га у унутрашњост Русије. Он оде за тим у Одесу и на Крим. Илод тога путовања беху : „Кримски сонети“. За тим га видимо у Москви — где је издао свој велики еп „Еонрад Валенроди. Предмет овог епоса, који постаде врло иопуларан, као и поеме Огагупа, је борба Литаваца противу Тевтонаца 1829 г* цар Никола допусти му да може ићи из Русије, - и он се користи тиме. Кад је букнула револуција Нољске 1830 Мицкнјевић беше у Наризу. Ту је 1^33 публикивао најглавније своје дело Рап Табеизг, јуначки епос из илемићског живота пољског у почетку овога века, из доба Наполеоиових ратова, — назват Илијадом пољском. Мало за тим угледали су света и остали делови Бпабу-а. 1839 г. отишао је у Лозану за проФесора латинскога језпка на универзитету, а идуће године би гхозват у Париз за ироФесора славенске литературе на СоИе^е бе Ггапсе. Ту је држао своја чувена предавања: Без 81алтеб. Тада је читао и о сриским народним песмама, дивећи сс генију срп. народа. Али се срећа није дуго смешила Мицкијевићу. Мистичне црте љегове нрироде одвукоше га у друштво једне секте, коју беше основао Андрија Товијански. Ова секта вероваш.; у појаву другог Месије, који ће спасти човечанство и Пољску. Товијански би прогнат из Француске, а Мицкијевићу одузеше катедру. Од тада настају беде и невоље у животу Мицкијевића, које га све до гроба не оставише. 1848. спремаше он нољске легије противу Аустрије. А кад за тим Луј Наполеон постаде императором Француске — чињаше се да ће се п опет осменути срећа Мицкијевићу. Али се узалуд надаше; једино што му је учинио Наиолеон беше то, што га је поставио за библиотекара у париском арсеналу. Кад је букнуо кримски рат Мицкијевић похита у Цариград да као агенат Француске владе, организује легије пољске за упад у Русију. Ту га је затекла ц смрт 28 новембра (п н.) 1855. Тело његово пренето је у Иариз и сахрањено у гробљу Монморанси. А 1890. иренето је у Кракову. Пољски народ поштује у Адаму Мипкијевићу свог највећег иесника и великог родољуба. По својпм поетским делима неми сумње да Мицкијевић долази у ред најв^ћих иесника еловенских. Поред утицаја Шекспирова, Гетеова а нарочито Бајронова и поред утицаја тадашње стр\је у јевронској литератури, романтике, Мицкијевића је поезија самостални израз његове велике песннчке индивидуалности. Оригиналан у иоезији својој, он је то и у јавном животу као радник. Не само поетска дела његова већ и његова филосоФија друштва и историје, његови политпчки иогледи сведок су његове оригиналН' сти: и као да је он био скроз и скроз поета. Мицкијевић је на нрвом месту као јаван радник Пољак, а за тим Словенин. Али је чудна смеша у његовима политичким и друштвеним назорима. II ту је он био поета, сањалица, Словенин У Паризу је био познат са социјалистима утопистима, Фуријером, Овелом, Сен Симоном, и мисгичарима соцпјалистима. Бише-ом, Ламисом. Под утицајем социјализма његовог урођеног мистицизма и патриотизма пољског он је себи изпадио особите погледе на свет. Ио њему је Словенство позвано да буде носилац нових идеја, да оно спа< е културу, која је на Западу полривена, трул г. Словенска ће култура имати свежине, једрине