Delo

188 Д Е Л 0 и стабилности. Пољаци ће јој дати нрннцип, Руси дисциплине и силе, моћн да иобеди, Чеси моралне снаге, а јужни Словени старе словенске традиције. Словенство Ке чинитн Федералну републику на основу комунистичких општина словенских; у шој неће бити закона ни теорије већ слободе, самопожртвовања! [Види. Кеи %еН за 1898 — 99. Бр. 13 чланак о Мицкијевићу од Бера]. Мицкијевић једакле и први панслависта, који је истина својом поетском методом, покушао да да теориске основе панславизму. Нз Н. 'Нозоришта. — Прошлога месеца давао се \ Народноме позоришту нов комад др. Лазе Костића ;;Гордана“. 0 овој позсришној новини донећсмо у идућој свесци оиширнији приказ, из нера једног нашег одличног сара шика и одличног нознаваоца драмске умстности. РАЗЛИЧНОСТИ Археолошки збор у Кијеву. — Оке године држаће се у Кијеву од 1. до 20- авгуета једанаеети археолошки збор, за који су већ разаслани позиви с опшнрним програмом рада. Претходним поеловима н спремом за овај збор руководи нарочити великн одбор у Москви, коме су на челу велики кнез Сергије Александровић (као почасни председник) и гроччша Прасковја Сергијевна Уварова, нредседннца московског Археолошког Друшгва. Збор ће имати ових једанаест одељака: I. првобитне старине; II. старине историјско-геограФијеке и етпограФијске; III. сиоменици уметности н вештина/ IV. жнвот домаћи, правни , друштвени и војни ; V. старнне црквене; VI. споменицн језика н књижсвности; VII. старине класичне, византпнске п заиадно-јевроиске: VIII. етарцне јужннх н западних Словена. IX. старине источанске; X. нумизматика н СФрагиетика; XI. споменици археограФијски. Штампана су и литања (теме), поднесена за расправу на збору од многих руских зрхеолога, Филолога, историка и геограФа. Сем нревеликога броја специјално руских питаља (међу којима је н питање : „О значају заједничког програма за скупљање и изучавање остатака старинс у свих словенских народа“). Посебице нас и југословенских народа уонште тнчу се питања (која ће готово сва расправљати кијевски проФесор Флоринскиц 1. 0 одношајима јужних Словена с Русима у време пре Турака; 2. Научна класиФикација слоиенских језика н дијалеката; 3, Визант. материјал за иеторију млађега словенског преписи о кљигама „истинитим п лажиим“; 4. Значај новијих проматрања у области словенске дијактологије за расправу иитаља о пореклу старословенског језика; 5- 0 неким новнм подацпма за расправу пнтан.а о постању глаголске буквице; 6. 0 утицајуј ужно-словенског епа на руски; 7. 0 говорима македонских Словена: 8. Рсзултатн ирхеолошких испитивања у Боснн п Херцеговнии од времена аустријске окупације; 9. Уснеси а|.хеолошких истраживања у Бугарској, 10. Црта старога словенског карактера у бугарских помака п српских нотурчењака 11. Траговн богомилеког учења у књпжевности, умегности и народној појезији Јужних Словена; 12. Црте сличности и разлике изме1,\ сриског и бугарског епа; 13 Иостанак јужно-словенског народног епа. Међу питањима пак, на која се истом желе . обити одговорн на збору, налазимо и значајно интање: Преглед (у целини и у поједпностима) питања о расел,е1ву Словена и о поетању словенских народности на основу најновијих података историске етнограч>ије 11 дијалектологије. — Значај оваких научних скупова јасан је, те се надамо да ће не само отићи него н на састанцима кијевскога арXI олошког збора узети активно учешће и који представник српске археологије, исторнје и лингвистике, а Друштво ће са своје стране учинити све што је могућно да се гостима са стране олакша долазак п бављење на збору.