Delo

ОЕИЦА ГЛУШЧЕВИЋ ПУБЛИЦИСТА 9. марта 1858. у 2 декембј»а 1898. г Српска публицистика, н она у Србији и она пан Србијет још ће за дуго иматп да се бори с многим и великим сметњама, које стоје на путу њеном напредовању п развитку. Јога ћо прилично времена проћи и док она добије достојне, потпуно спремне н свом позиву дорасле радннке и представнпке у оној мери у којој то њек велики п нарочито нацпоналан задатак захтева. Сад их она таквих ни овде у Србији, нп ван Србије, нема онолико колико би јој баш сад требало, у овим мучним и тешким прилпкама нашега не само двоименога и од трн вере, него и у неколико државних граница подељенога п толиким различним културннм п иолитичким утицајима потчињенога народа. За то је и сваки губитак њен данас у толико већи и у толико тежи. А губитак који је не само српска публицистика, него и српска књига у опште претрпела смрћу покојнога Окице ГлушчевиКа увеличан је знатно још нарочито тим , што је покојни Окица долазио у српске најбоље, најспремније и најобразованије публицисте. И не само то, него је покојни Окица имао око које је гледало шнром целога Српства, и срце које је куцало за свако добро и осећало сваку патњу и свако зло свакога краја српскога. Изданак кршне и јуначке Херцеговине, он је још дететом одрастао и свој ум одгајио и развио на земљишту Србнеј, која је као ускока примила његова п данас жива и дубоко ожалошћена оца. Велика и нама свима драга Русија,