Delo

И 3 Гз о г 11 .је гризла усне и гледала на страну, знајући да за време наступа не иомалсу ни грдње ни молбе. Јер девојка оеше подложна правим паступима горонадна смеха; а што је још чудноватије, ио некад би је то снопало у прилици кад би се други једва насмешио, а но некад , баш при каквом заиста смешном догађају остала би хладна. гГако је с њом бивало и V илачу. • Ј Најпосле устаде и уздахну дубоко, па ће матери озоиљно: — Бог с тобом. мајка. шта ти све не пада на ум ! Нити га кад чуле, ни виделе, — познале га за тренутак на јавној игранци. као и толике друге, а тн одмах на удају. Кад би то тако игпло.... — Пе велим ја да то одмах... овај... али... V томе се сретоше са /Киком и Зорком. Ловановићка посла дал.е девојке, на ће Жики: Чујетп. мени се доиада онај твој пријатељ Емил. Веруј да мн се допада ! А и Ради није мрзак. Чујеш, баш, како би било да порадиш да се они бол.е упознаду ? Али камо га! ? Није ни једном играо са Радом ! Молпм те, /Кико. иотражи га. Младић прокрстарп дворннцу, па сврати у каФану, где се Емил задубио у новине. Он га тапну по рамену : — Еј, болан, зар је теби до читања, овамо је читава поте{)а за тобом ! — Каква иотера ? ! — Море, ти сп освојио срце моје тетке. а канда си начео п Радмилино. Питају ме једнако: камо твој пријатељ, зар смо му толико одвратне ! Па с њом. мислим са Радом, ниси ни играо. Хајде ! Сад ће кадрил ! Устај, не оклевај ! На лицу Емилову показа се чуђење, љутња, срџба највећа. побледи, поцрвени. II викну, уставши : — Ама зар сам ја за нечију спрдњу ! Т>ак зину и разрогачи очи. Његово је изненађење било тако искрено, да се онај одмах трже. Ипак хтеде да рече нешто п{ -;осно, али га ђак претече: — Молим те, објасни ми, зашто мислиш да се оне спрдају с тобом ?