Delo

10 Д Е .'I О њему. Е.мил није био принуђен да се издржава нослуживањем по кућама, те доврши гимназију у Београду. Стриц је намеравао, да га иошаље на страну, на даље школовање, али у томе након кратка бављења, умре, оставивши Емилу кућу V Дунавском крају и нешто готовине. Емил ступи на велику школу, али носле мало времена окани се учења н доби службу у општини. За време ђаковања, Емил није готово ни долазио у ближи додир са женским светом, те доспе у иуно младићско доба. бежећи од њих. У ствари, као и сви онп који су одрасли у сличним приликама, Емила су н сувише привлачиле женске дражи, само што је био претерано стидљив. У осталом, он је умерен, штед.вив и радо бп се оженио!... Све је то Жика дознао V последње време, познавпш се случајно са Емилом. — Гле молим те ! опази Јовановпћка, а ја сам номишљала сасвим другчије, т. ј. ја сам... овај... држала да овај... Не исказа што је хтела, пего додаде : .. Па видиш. такн су људи обично добри мужеви ! Је ли Зорка ?” Зорка. нешто зловол.на и забрннута, слегну раменима. а Радмила прште у смех. у такав смех. да се окони стадоше обзирати. Јовановићка шаппу нешто Жики, а он на то одведе Зорку па играње. Мати узе кћер под руку н почепте ходати. Т>аво нека носи тај твој глупи. горонадни смех ! велп матн кроза зубе... Кад ћеш се одвикнути од тога . бар пред другима? — Немој ме, мати. грдити, вели девојка. Ја нисамкрива? Шта ћу му ја кад ми тако дође ! — Дође ! Дође !... А шта сам, најиосле, тако смешно рекла? Зар није истина да би г. Емил био добар муж, а? II ово ћу ти још рећи: На први мах помишљала сам , да би тај човек био доора ирилика за Зору, а сад, ношто сам чула да има • • • своју коју и какав Је, налазим да не би ни за тебе био рђава прилика. Радмилу тек тада спопаде „горопадан“ смех. Смејала се тако, да мораде сести на прву столицу на коју наиђе. Мати