Delo

212 д е л о Идеја о миру, као и свака друга велика идеја, до које се била уздигла стара Философија, није никад напуштала чо вечанство. Описивати потанко њену еволуцију, излагати подробно главне замисли нојединих философских планова о миру. најпосле показати у колико су, у данашњој правној науцн. некадашње утопије замењене позитивнијим мислима и стварним чињеницама, било би јамачно врло занимљиво, али немогућно на овом месту. Довољно је поменути, да се сви ти планови, стари и нови, могу поделити у две главне групе: политичку и правну. У коју бисмо од тих група могли уврстити најновији предлог о разоружању; има ли какве сличности измећу царевог предлога и других пројеката, с којима се сусретамо у историји међународног права (нарочито о вечитом миру и о међународном суду)? — На то ће нам питање најбољи одговор дати кратак ретроспективни иреглед новијих теорија о миру. У седамнаестом, а нарочито у осамнаестом веку, идеја се о миру почиње јавл>ати у одређенијем облику, у виду пројеката о вечитом миру. Основна замисао свију тих идеалних планова лежи у оснивању једне вечите лиге, једне универсалпе монархије, међу јевропским државама, налик на стару германску империју. Најпознатија се од тих утопија појавила почетком ироитлога века, а поникла је у глави једног духовног лица (ЈУ аћће с1е 8ат1-Ие1те). У свом пројекту о вечитом миру, Абе де Сен-Нијер излаже готово исте идеје, које је имао, на сто година раније, Анри IV, бар по причању његовог министра Сили’а, и о којима ће доцније сањати, у часовима малаксалости н искушења, два највећа модерна стратега, Фридрих II и Наполеон I. Обојица се изражавају за установу једног јевропског конгреса, који би, налик на старе грчке амФитрионе, имао да решава међународне спорове. По мишл>ењу Наполеона I, та би се установа могла извести само онда, пошто би се карта Јевропе потпуно изменила. ..Једна од мојих највећих мисли — вели он (у МешопаI с1е 8атГеНе1епе, под 11 Новембром 1816) — била је агломерација, уједињење истоветних географских народа, које су револу-