Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 253 унреденим изднгнутим брковима и са напуњеним и запетим ипштољнма за двобој! Кад сс Ревека појавп Амалија се ужасну п трже иазад. Она се опомену снноћњега света н успомена. Прекомерпп југрошњн страх учнни да она заборавн на Ревеку, на саревњивост, на све сем њенога мужа, који је отпшао на опрашје. II сами смо се устезали ући у ову тужну собу, док не дође ова безобзирна кокета те повуче за кваку. Колнко је она јадница клечала, метанисала и Богу се молила! Тешко да нам то могу казатп ратпи хроничари, којп сачињавају сјајне исторпје о борбама и триумФу. Снтнице су то за њнх. У свестраном победном хору нпко не чује: како удовпца плаче, како тужна мајка кука. А кад је бнло времена да таква створења ннсу плакала; ни узвишенн , бедпи нротестанти , који сс нпсу чули у триумФалној рпци! После првога наступа Амалнјиног страха, кад Ревекпне зеленкасте очн засветлпше пут ње, н кад ова шушгећи својом свилом, н у дпјамантпма, рашири руке и иотрча да је загрли, наступп осећање гнева , и од самртничког бледпла осу јој се лице руменплом , она одговорн Ревеки таким погледом, који изненади и нешто забунн њенога премца. — Мнла моја Амалија, тебп .је врло ружно — рече походница па нружи руку, да узме Амалију за руку. — Шта ти је ? Морам одмах знатп како тп је ? Амалија трже руку. Од кад је дозпала за себе , никад није она одбила иоздрав, нпти пкакав доказ расположења пријатељскога на спрам ње. Али сад она трже руку, па сва задрхта. — Шга ћете вп , Ревека. овде? — рече гледећи је достојанствено својим крупним очима. Од тога се погледа збунн походница јој. — Мора да је видела, кад мп је дао оно писамце на забавн —помисли Ревека. — Не једи се, мила — Амалија рече; па погледа у земљу. — Дошла сам да виднм само да ли ћеш моћи. ... јеси ли добро. — Како је вама ? — рече Амалија. — Чпни мп се да вам је добро. Ви не волите својега мужа. Ви не би могли битп овде , да га волпте. Рецпте ми, Ревека, је сам лн вам икад учннила што, што не би прпјатељицп учинила? — До душе, Амалија, не — рече друга, а још не диже очију са патоса. — Кад сте били пука снротпца, ко вас је иримио? Зар вам нисам тада бнла друга сестра ? Вп сте нас знали све оних срећних дана, док се још нисам била удала. Ја сам њему била тада све и сва. Зар бп друкчије напустио он н породицу и нмаовнну само мене да усрећн. Шта ћете ви сад између мене п моје љубави? Ко вас је послао да растављате оне, које је сам Бог саставпо, ви да ми отргнете оно срце моје, мужа мојега. Мислите лп да бп га ви могли љубити тако као п ја ? За мене је све благо била његова љубав. Ви сте то зпали, па сте мп је опет