Delo

25(3 Д Е Л О Мнрис од супе био је, иоред свега тога, опет пријатан за нос г-ђе 0’Даудове: и она се реши да нрави друштво г. ЈосиФу. Тако њих двоје седоше за сто. Г-ђа мајоровица свечано благослови јело са : „Нека Бог благослови ово јастије и гштије“... Она се сетпла њенога Мика: како нде пред батаљоном. — Ах какав ће ручак иматн опп иаши ! — рече уздишући а за тнм философскн отпоче кусати. Са јелом се новратн и јунаштво Џоу. Хтеде наиити у здравље тог батаљона, или је тражио само нзговора да прпђе шампањеру, те уз галантни поклон својему госту, рече: — Да пијемо у здравље 0’Дауда п јунака — тог батаљона. Дете г-ђо 0’Даудова! Напунп чашу г-ђи 0’Даудовој, Исндоре. Али наједанпут Нсидор се укочи, г-ђа 0’Даудова пспусти нож и виљушку. Нрозори од трпезарије бнли су огворени с јужпе стране п с те се стране заори удаљена нотмула рпка изпад сунцем обасјаних кровова. — Шта је то сад ? — рече Јосиф. — Што не падпваш ти безобразниче ? С'евГ 1е /'еи\х) — рече Исндор, на иотрча на балкон. — Помозп нам Боже; то топ грми ! — повика г-ђа 0’Даудова, скочн п нритрча за онпм на прозор. Хнљадама се пребледелих лица могло оназити на прозорима с те стране. II рекао би све становннштво овога града наједаред појури на улице. VII ГЛАВА. У којој Џо бежп. а бптка се свргауде. Ми у овом мнрном лондонском Ситиу ннсмо ннкад гледали, и дао Бог те никад к не гледали такву хуку и буку, каква је тада била у Бриселу. Гомиле света јуриле су капији Намнр, откуда је она рика долазила, а некн су изашлн и на друм да се што ире обавесте о новостпма, које би о војсци стизале. Сваки је питао другога до себе: шта има пово. II самн енглески лордови и ледн снисходнше разговарати се са лицима, која им пе бејаху позната. Они што су желелн нобеду Французнма крстарнли су свуда, просто опнјени, и прорицаху победу њиховому Цару. Трговци нозатвараше своје дућане и изађоше на улицу да је у гунгули један више. Жене полетеше црквама и загустпше по капелама, падаху тамо на колена по патосу црквеном и по стубама на улазу, н молише се Богу. А потмула рика топовска орила се без престанка. Одједаред кола са путнпцама почеше излазити нз града јурећи ђерму за Гент. Прорицања француске нартије почеше прнзнаватн за свршену ствар: „Осекао их је на двоје. Иде право ка Брнселу. Савладаће Енглезе и овде бнтп до ноћи — прнчао је Исидор својем господнну. *) Топови.