Delo

258 д е л о — Оиа мора да иде — рече Џое и опет тресну ногом. Г-ђа 0’Даудова стрпа руке у џепове ла лрислушну на врата од Амалијпне спаваће собс. — Хоћете ли да је водпте мампци; или би вн сами до мамице? рече му. — Збогом, срећан пут- Воп гоуаде, што реклп овде; и чујте мој савет: обрпјајте бркове јер можете награјисати. Нобеснео од страха, срџбе и понпжења Џое нромрмља неку псовку. У тај мах уђе Нсндор н сам са нсовком. — Раз Ае сћегаих, засгећЈеп /') — избаци љутнти слуга Коњп су били свп разузети. Џое ннје бпо једннн у Брислу , који се тога дана препао. Али, ма колнки да је био страх Јосифов , суђепо му јс било да се он снлно увећа нре пего што поћ прође. Паулина, 1оппс као што је већ казано, имала је зоп ћотте а е11е, којн је такође био у војсци што је ишла протнву цара Нанолеона. Он јој је био из Брисела, и белшскп хусар. Трупе овога народа одликовале су се биле нечим сасвим другпм, а не јупаштвом, и младн Ван Костум, њен драган бпо је толико добар војник, да му ннје нн на ум иадало да не послуша заповестн својега пуковипка, те да не бежн. У гарннзону у Бриселу док је бно овај млади Регул (родио се бно у револуцији), било му је веома угодно, п своје слободно време проводио је свс у кујнн код Наудипе; н кад се растајао са уплаканпм својим срцем, и полазио на бојно поље набио .је свс своје џенове и ранац којекаквим згодама пз њеннх ормана. Што се њега и његовога батаљона тнцало, рат је учас бпо готов. Онн су чннили део дивизије под командом њпховога бајаги владаоца, кнеза Оранже и ако би гледали на њихове дуге сабље п бркове, богату униФорму и скупоцене рахтове, онда би Регјгл п његово друштво бнли прва војска на свету. Кад Неј груну на иредња одељења савезннчка, па им стаде узпматп позицпју по познцнју, док не пристиже главна маса енглеска нз Брпсела, те изменише нзгледе бнтке код Катр Бра, ескадрон у коме је паш Регул био, показао је велпку актнвност у оступању пред Фрапцузима, те је бпо дислпкован с једног места на друго, које бн особпто хнтро заузимао. То је њихово кретање застало тек тада, кад су се Енглезн развпли у ланац. Кад су тако силом нагнани да се зауставе, дала се прнлпка непријатељској коњнци (чију упорну крвожедност не смемо сувпше строго пребацивати) да укрстп сабље са јуначким Белгпјанцпма, који су се волели огледати са Енглезима, него са Французима, те окрену потковице, јурну међу енглеске труие, и прсну куд којн. Тих ескадрона у ствари није више ни било. Није их бпло ннгде. Не нмаше својега логора. Кад се Регул наш осврнуо впди да већ галопнра, да неколико миља далеко од бојнога поља, сам самцит, и куда би му најпри’) Нема коња, сто му...