Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСЕИХ ТАШТИНА 250 родније било потражити склоништа ако не у оној кујни н у оном наручју верном, које га је толнко пута радосно примпло? Таман откуцава десет, а зачу се звецкање једне сабље уз басамаке оне куће, у којој су Озбернови запремали један спрат по контнненталном схватању. На вратима од кујне зачу се куцање, и снрота Паулина, која се тек била вратила из цркве, престрављено отворн и виде пред собом својега краснога хусара. Био је блед као онај поноћнн змај , кад је дошао да носи Леонору. Хтеде Паулина викпутн, алн нпје смела, бојала се да ће на ту впку доћи она господа, и наћи њенога драгога. Она дакле угушн крик, одвуче својега хероја у кујну, наслужи му ппва, које он стаде лппати, и са пунпм јој устима причатн свој пораз. Његов ескадрон чинио је чудеса од храбростп, и пздржао је на неко време нанад целе Француске војске; али су их надвладалп најзад, као што су до сада п целу енглеску војску. Неј је разбуцавао свакн батаљон, који би му се испречно. Узалуд су се Белгијанци трудилн да спрече да се Енглези не касапе. Брауншвајжани су помлаћенн и растуренп; Дука пм је погпнуо. То је био просто општи с1е1>ас1е. Хтео је да утопп своју тугу у пиву. Исидор је био пошао у кујну, прислушао овај разговор, па потрчао да обавести својега господнна: Све је проиало -- повиче он Јоспфу. Мајор Дука заробљен. Дука од Брауншвајга погннуо. Енглезн ђутуре беже. Спасао се овде само један; ено га у кујни. Ходите па послушајте. Нотрчи Јосиф кујни, где је Регулаш седео за столом не пуштајући пивску боцу нз руку. Џо заппта што је умео боље Францускн, а да богме п сувнше неграматички, да му овај исприча што о боју. Са даљпм ре. гуловнм говором пораз је бнвао све јачн и јачп. Од целога његовога ескадрона остао је само он у животу. Впдео је како је нао Дука од Брауншвајга, како су се црнп хусарн разбегли, како су Скоте покосиле синџирлије из топова. — А, —тн батаљон? — знну Јосиф, — Сав исечен — рече хусар. На ово Наулнна дрекну: — 0 моја госпођо, та 1оппе реШе д.ате\* *) — заценп се и пспуни кућу кукањем. Премро од страха нпје знао г. Седле како п камо да се спасе. Од кујне потрчао је у салон и вапијући погледао у врата од Амалијине собе која Је г-ђа Амалија затворила пред његовпм носом и закључала. Он се сети како га је презриво дочекала. Постоја мало, ослушну, па их напусти п решн се да изиђе на улицу, севте тај дап. Дохватн светњак, потражи своју капу са ширитом, нађе је на њеном уобнчајеном месту на једном консолу, у предсобљу, пред огледалом на којем се он много огледао и загледао, извијао евоје зулове п турао капу на херо, пре него што ’) Пропаст. *) Добра госпођице моја!