Delo

ТРЖПШТЕ ЈБУДСКИХ ТАШТПНЛ 261 се свакога часа долазак Француза; страх је растао, тако исто н припрема за бежање на све стране се ускоравала. Нема коња! мнслно је Јоснф, а мрзао се од страха. Гониоје Испдора да бар двадесет њих пита: имају лп коња за продају или под најам, и после свакога одговора да се нема око срда му се све више леднло. Да лн да опучн пешке? Ни сам страх није могао убрзатн ову телесину. Све су скоро хотеле до парка заузелн били Енглези, и Седле је луњао неодлучно тим крајем, као н другн свет, н то како га Бог дао онако упуђена н радознала. Неке су од енглескнх породица биле много срећније од њега, те пронашле негде коње, па садјурели друмом јуре, п умпчу. А бнло пх је опет и таквих ко.јп су били његове среће, те сеузалуд трудилн пронаћи средства за бежање. Међу њнма, којп бп хтели бежати, бпле су и Леди Берикрес н њена кћи, које су седеле у својим колима у роНе-соскеге -у*) од хотела, са свим потовареним сгварпма, н једино нх је од поласка задржавало нсто оно што н нашега Седлеа. У том је хотелу становала и Ревека Кроле. Она је ранпје нешто имала неку размирицу са породицом Берикрес. Ако бп се случајно среле на степеницама не би мајледи Бернкрес отпоздравила г-ђу Кролеову. Где год бн се ово име у друштву поменуло, она би говорнла ружно о својој сусеткп. ГроФицу је поражавала Фамилијарност ђенерала ТуФто са ађутантовпцом. Леди Бланша се туђила Ревеке као да је ова кужна. Само је граФ одржавао неке везе са њом, и то не пред својима. Сад се Ревека светила овим безобразним непријатељима. У хотелу се знало да су осталп коњн капетана Кроле, и кад страх свуда овлада снпсходи Леди Бернкрес те носла служавку женн капетановој, са поздравом њихнога госпоства п жељом да дознаду шта бп кошталн коњи г. Кролеовн. Г-ђа Кролеова посла једно писамце са поздравом и саопштењем да није у ње обичај никакве погодбе водпти преко слугу. Овај одговор доведе и самога гроФа у њене одаје, али нн он није више успео него његов ирви изасланик. — Послатп мени служавку! — срдито је праскала г*ђа Кроле. Пудо то мајледн Бернкрес није мени поручила да јој ја н коње упрегнем! Ко то хоће да бежп. њено госпоство илн њенога госпоства /'етте с1е сћатЂге ?**') То је бпо сав одговор, који је могао одпети гроФ својој гроФицц. Шта тп се у невољи не чппи ? Сама гроФПца одмах лично дође да се преставп г-ђи Кроле, кад јој је друго посланство насело. Замолила је да каже цену. Чак ионуди да позове Веку својем дому, ако јој ова помогне да дође до престонице. Г-ђа Кролеова се саркастично смешила. *) Капија у хотелу, којом кола излазе, — аркапија. Пр. **) Собарица. Пр.