Delo

18 Д Е, Л 0 је добио на лутрији. Тај исти утисак чинио је за ручком у гостионици и иосле нодне, на I еразијама, кад Је иосматрао „врбицу“. Литија се кретала од двора ка споменику. Непрегледни редови дечице, у новој одећи, са звончићима и врбовим гранчицама, ређаху се испред његових очију. Ваздух се проламао од победничке песме „Опшчеје воскресеније1". праћено тандр• кањем звонцади. Одрасли по тротоарима и родителш. у литијп. беху такобе запојени дечјом радошћу. ЈПто је најдирљивије. то је, видети туђинску децу, туђе вере и народности скупа са сриском, у заједници величања новога живота, пролећа, у обреду православном ! Емил, први пут у свом животу, јасно схватп значење те лепе светковине, Ј*ер је осећао ускрс у срцу. Литија је дуго трајала. Он се упути брзим корацима ка Врачару. Женске су га радознало погледа.ге, јер, онако скроз преображен, изгледаше леп. С почетка, он није мислио. како ће започети и шта ће управо одређено рећи, он је само осећао, да се примиче вршку блаженства; замишљао је да га Радмила нестрпљиво чека на прозору, да ће га срести у ходнику и ту да ће једно другом пасти у наручје. Кад стиже до нола пута, успори ход и поче мало страховати. Мало доцније, на двадесет корака пред собом, угледа Милана и Аврама, који не хитаху. Онда пође још спорије. Деца се зауставише пред кућом, иа се почеше играти. Тек кад га угледаше, утрчаше у кућу, па се врати Милан и срете га, рекавши : „Изволте, мамиР Удовица изиде из кујне, бришући руке о кецељу. И она га иогледа зачуђена, па ће љубазно: — Извините, молим вас, што ме оваку налазите. Изволите у кућу. Рада је отишла са Зором на врбицу. Мислим сад ће се вратити. Изволите, молим! — Хвала, ја ћу овде поседети, рече он малко разочаран и спусти се на дрвену клупу, крај врата. Милан и Аврам вираху иза жене. Она канда беше у недоумици и, преко свога обичаја, не заторока одмах. Најпосле шапну нешто Милану, а овај отрча из дворишта. Она се још