Delo

ДВАДЕСЕТО ГОДИШЊА ОКУПАЦИЈА ВОСНЕ II ХЕРЦЕГОВПНЕ 279 .,Како се чини“, отпочео сам прелаз на нову тему. .ДПвабе доиста не волете. Али да ли то исто можете рећи и о ШвабицамаV" Омер скочи са седишта, изребри се према мени, и оппрући се једном руком о седиште , оштро рече : „Госнодине, нисам се надао да ћеш нас ти осумњичити неким везама са 1 Пвабицама !“ Али, умири се , Омере , ја са.м хтео само да заподенем говор о оној „келнерици“, која се пре нас записала била у путничку књигу. А што си се онако мрштио кад си чуо њено нме ? Да си био равнодушан према њој, равнодушно би се н понашаоА Омер се намршти и згади, као и онда кад први пут беше чуо име Матилда Рајф, келнерка из БудимпештеД у лицу поцрвени а очи му заиграше. Док беше говор о другим стварима, беше мекан, око прста би га могао савити; али кад се то несрећно име спомене од њега се направи прави турски фанатичар, који је у јарости способан за све, само не да угасн жар својих осећаја. Да смо с том темом направили познапство. одавна би се разишли. Омер би гледао на мене с презрењем и понашао би се према мени као према најгорем Шваби. А сад ме је већ поверљиво пресретао и нрпјатељски се понашао, и то се пријатељство огледало у дну његове душе. ..Шта си то учинио, ГосподинеД поче се Омер вајкатп. ,,Да си тако почео са мном говорити одмах у Дубровнику, не би те возио ни за какве паре, нитп би ти пружио своју руку нити би те погледао ! Како можеш н помислити да ће поштени Турчин ирема таквој личности друго тнто осећати но гнушањеА „Умири се, Омере ! И онда кад ти је ко одвратан не можега бити према њему равнодушан. Не иитам те, дакле, зашто ниси равнодушан према „Матилди Рајф келнерици из Будимпешге већ зашто се гнушаш кад се њено име спомене. Како је нознајеш ? Откуда ? Од ког времена?" ,,Не дао Бог да је познајем!"