Delo
ДВАДЕСЕТОГОДПШЊА ОКЈТ1АЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 28Ј У Јевропи је бела врана жена, која ее мисли свидетп само своме мужу. Загледајте у све савремене јевропске књижевности. па ћете впдетп, да су чптави столови књига посвећенп брачној неверности. птта впше да готово књпжевницп ни о чему другом не умеју ни пнсатн. Ко се одгајио у другом културном свету, мора мислити да је неверност цпљ јевропског брака. А истина је да се у многим земљама на Западу девојка и удаје за то, да до слободе дође. Девојком је ограничена разним обзирима н друштвеним предрасудама. Мора да обуздава и језик, н ћуд, п страсти ; мора да се прави бо.ља но што је у истини, само да се гато пре уда и да удајом дође до слободе. за којом жудп од оног времена откад се у њој женска снага пробудила. Код Мухамедовака је све противно. Она је само за време свог детињства слободна, т. ј. у толико слободна, што може ићи откривена лица. А чпм се уда она се забули (застре лице велом) и затворн у кућу, из које не излази до смрти. Али и тај затвор има своје примамљивости за жену, која је рођењем или на други који начпн дошла до уверења, даје њен искључпвн задатак да живи за свог мужа, да му живот услађује, да му рађа и гајп добре потомке. Осим тога у њему она налази нечега тајанетвенога. што женску душу одушевљава н пспуњује појезијом. У истини у хрпшћанском браку на Западу нема нп толико брачне п породпчне љубави, колико је има у Мухамедоваца. Нежност жене плп жена, муж одмењује нежношћу. Харем управо није ништа друго, но будоар модерне даме. њему је жена одвојена од свог мужа, да би свагда међу њима било нешто, што им не да да постану посведневнн. Ту се она облачи и кити у одсуству свога мужа, а пред-ањ излази увек у пуној својој лепотн, природној и извештаченој. И муж не сме ући у харем кад хоће и без пријаве. У харему жена живи са служавкама и малом дечнцом. Не брине се о материјалној страни живота. то је дужност само мужа. Њена је поглавита брига да се довпја на који би начин могла у што већој мери заслужпти љубав мужевљеву, на који би начпн требало везу