Delo

П030РИIIIIIИ ПРЕГЛЕД Гордана, глума у четирп чпна, од Др. Лазе Костића. Јесу ли вам нозиате оие истина маштом оскудне, али уметнички углађсне н разборите Књижевне Басне дона Томе Ириарга? У једној од њих прпча се ово. Пекн врдо отменн господин, којије цедом задивљеном Паризу био неоспорни образац у стварима укуса н моде, којп је као шалећп се расннао око себе сребро н злато п годишњс мењао чегрдесег пута своју ношњу н своје одело, хтеде једног дана да се осведочп да ли му 1'лас заиста тако чврсто стојп као што се говорило; пастога, једном, о рођендану неке госнође, место уобнчајеног, вешгачки пзрађенога дара од чпстог сребра п жеженог злата, он својој познаници однесе на нокдон невешто ишаране копче од коситера.. ,Да чнстогеребра! да красног одблеска! да дпвног укуса!“ узвпкнула је госиођа. Да пе бисмо пали у слнчну иогрешку , тако природну у осталом, алн која бн мање доликовала обазривом и нскусном одењнвачу но једној безазленој госпођи, ми имамо обпчај, кадгод се нађемо пред каквпм новим делом неког нознатог писца, да нрво испитамо да нам ннсад нпје тога пута нодметнуо, хотпмиде илп нехотице, ноклон мање скупоцен од његових раннјих радова. Јер и то је једна замка пзмеђу толикпх других које оцењпвач налази на своме мучноме путу, — којн је, као што зпате, поеејан замкама, н водн између два реда бусија. Њему веселннку није дово.бно нмати, стећи по дену дугпх наиора, укус танан и зрео: он се тиме још нпје потпуно осиособио за свој посао; његов књижевнд укус може бнти још толико поуздан: његове су одене једнако у опасностп да остану нетачне. Стогине прнвпдно сићушнпх околности, стотина тананпх нскушења, роје се око њега, да га помету, да га заведу и обману. II те околности, п га нскушења, ако су независнн од његовнх оцењивачких способности у \жем и правом смпслу, нпсу на жалост нп V колико мање