Delo

30*2 Д Е Л 0 сребро п злато бдагородннји металп, нз тога не излазн да је коситер за одбацивање. Ми напротив држпмо да у данашњем стању наше књижевности, Гордана не само да заузима видно место међу већином нашнх књижевних производа, но још и да стојн далеко нзнад њих, далеко изнад оних скптски неписмених покушаја којима неки наши књнжевнпцн ђубре (о Отернја!) нашу младу, пролетњу књнжевност. Шта више — враћајућн се сад на одношај Гордане према ранијим радовнма I . Костића не само да овај последњи рад његов ннје слабијн од иређашњих, но се још може рећп да, благодарећи својој релативној чистоти н правнлности, он још надмаша своје претходннке. Човеку је нарочнго прнјатно кад опазн да у њему нема оне претеране даровнтости, онога нрезирања н најлогичнијнх захтева, онога пркоса правилности и здравом разуму, којн су досад бплп најјаснија црта радова Г. Костића. Да ннје време, које је кое<1>инпент свега, пречасно, свемогуће време, које нас мења све, које човека поправља кад он мислп да се поправља сам — да није време сталожило врење? Време, или не, овако је боље но пгго је било. II како је, као што ћемо вндетн мало доцније, најлепше место у овој драми један шаљнв призор, ми можемо време само хвали ги ако.је оно, као што је могуће донело са собом, илн однеговало у 1'. Костпћу, дар за шалу н Фабулирање. Јер, са Горданом, Г. Костпћ ирелазн нз трагеднје у стиховима у комедију у ирози. Тако стари глумац, трагичар, пошто му ноге малакшу за јуначко корачање, а илмћење откаже учење стихова, мења струку, н нрелазн у комичаре, у струци којих често пзврсно успе. Мимогред буди речено, и без алузије, то је случај нарочито код онпх глумаца који за трагедију нису много нн били. У Приморју смо. Позорннца представља предео „на северној страни задарске луке.*- У дну се впдн лена, двоспратна кућнца с тремом од тананпх белнх стубова. Пред кућом гранат брест ширн своје лиснато, зелено грање; иза куће илави се море. 5' том цдилском скровпшту покоја и тншине, удаљени од варошке вреве н рђавих људи, живе хајдук Вукосав н гусарска кћн, његова љуба Гордана. У нркос њеном пореклу, п његовом у неколико неправнлном занимању, жнвот је њихов, као и оно плаветно небо над њиховпм главама, ведар н светао; дани су им испредеии од свиле и злата, п ни Овидпјеви Фнлемон п Баукида ннсу мирније и срећннје живели од овог хајдука и његовог гусарчета. Пма, истина, једна ствар која нм загорчава жпвот н сеје пзмеђу њпх семе раздора. Благо Горданино, које је она наследила од свог блаженоупокојеног оца гусара, мучи Вукосава; њему је тешко што Гордана н осталн свет могу помислити да је он њу узео због њеннх новаца. Гордана је од своје стране нерасположена са мужевљевог нерасположења, и тако се између њих рађају, с времена на време, лаке срџбе и ситна нрења. Али тај облачак на иначе ведром небу њихове ереће само пм остали жпвот чннн