Delo

ПОЗОРПШНИ ПРЕГЛЕД 305 А кад књига у принорје дође, Заплака се ц сестра ц мајка, Љуба му се гротом насмејала У неколнко потеза, попанљамо, писац нам је дао ту Гордану, п опет с нешто мало наше помоћи, представио нам је срећно и крепко њу и В\ косава као два чиста п снажна примерка нрироднпх људп, пунпх спрова сока и плаха живота, како дигнуте главе, и држећи се за руку, слободном ногом газећи по тврдој земљи која одјекује под њиховим корацима, корачају ивпцом зелене шуме и обалом плавога мора, далеко од претањених и кржљавих нараштаја дотужалпх нам модерннх драма. II ми г. Костићу, на овој срећи и вештини, треба у толико нре да честитамо у колико смо им се, код њега, мање падали. На жалост, ово што иде, до краја комада, много је слабпје. (СвршиКе се) јлОГДАН [ТоПОВИЛх Стернно вече у Срп. Краљ. Народном Нозоришту Тек кад су се навршиле деведесет и две године од рођења значајнога и вољенога књижевнпка српског Јована Стерије ЛоповиКа, пала је управп Краљевског Српског Народног Позорншта на памет срећна мисао, да у свечаној представи прославп сномен и ода признање овом српском трудбенику ! Тиме је, у нсто време, отпочет низ сриских еечери, који ће нам, као што нзгледа, овда онда нзноситп значај наших драматпчара у свечаним представама њнхових згоднијих драмских дела. Не питајте зашто се је у овај похвалан рад ушло овако безначајно, у годпни која не ствара епоху, нити има нарочнте вредности, нити обележава неког хропичног реда. Нека вам је доста што имате најређе задовољство да сте сведоцн успеха ове зампсли, која је папредна п крепка н, на жалост, тако усамљена у неплодностн позоришног рада. Овога је вечера, 30 декембра. прошле године, Стерија нрнказан двема добро иознатим комедијама његовим : Зла жена н Веоград некад и сад, које су ирви иут даване у овом нашем народном позорпшту. А да би се вечеру дао свечанпјн облпк, представп ових комада претходио је и пролог: први део у драмском руху и други део у декламацијп. Првн део јесте дијалог у стиховима , на које сте већ прнлично навпкнути, ма да су од непознатога ппсца. Ту је госпођа Гргурова изводила својом вештом дикцијом улогу Богиње ирактичног живога , п то је још била срећа за ову мнтолошко-берзанску персонпфпкацију. Улогу Дкло XXI 20