Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 311 дпни боре падају к нстоку, на западној к западу („депеза*); местимиде боре се повијају око сочивастог језгра („амигдале®). ГнаЈСПФикација пермских стена извршена је само у централној зони Алпа, која је била иа дну негдашње геосинклинале. Лустровани шкрнљци такође су само у иентралној зони Алпа; постали су од наноса у првој геосинклинали; то су флиш тријаски и јурски. Прави флиш (кретацејски и еоценски) постао је у бочним синклиналама, по издизању централне масе, уз коју се наставило набирање и довршење планинс, иа се онда на подножју пагомилала моласз (олигоценска и миоценска). Овај нпз „орогенских Фацпја“ понавља се и у областн планнна херцпнске системе; моласп одговарају пермски пешчари, грубоме Флншу одговара обалскн Карбон, лустрованнм шкрпљцима (то је финп флиш) одговара Кулм, а гнајсиФикацпја је обухватила све до девонскнх слојева закључно. У каледонској зони нма гнајса камбријскога; црвени је пешчар девонски; на њима су ордовнчки шкрпљци с граптолитима, којп канда одговарају фином флишу, п грауваке горњег Силура, које могу одговарати грубом Фдишу. У хуронској зони сигурнн су само крајни чланови у циклусу: гнајсн лаврентијски п црвени пешчари камбријски и предкамбријски. Свака, дакле, планинска система има своје гнајсе и своје црвене пешчаре; вероватно је да свака има и еквиваленте Флпша обичиог и шкриљастог; до које ће се висине у стратиграФској шеми нети гнајсиФикација п које ће Формације бити представљене црвеним пешчарима и Флишем зависи од доба стварања планинске системе. То је ,правило новрата орогенских седпментарних Фацнја у планинским системама.* — Са сваком зоном набирања појављује се и сернја еруптпвних стена, која почиње с гранитским лаколнтнма, наставља се порфирским ерупцијама и завршује базичним лавама. У свима узастопним зонама набирања стваране су стене свакојаког састава и свакојаке структуре, алп има четнри поврата ерунтивних Формација, везаних за четири главне орогенеке периоде. — Нродукти ових нериода у Европи јееу четири иланинска појаса, који су у главном циркумполарни. Њпма има кореспондената и у Америци. — Главни орогеискн правци јесу екваторијални, други су мериднјанскп; мрежа земљине деФормације јесте, дакле, од две системе ортогоналних линија; она Је стална. 4. Др. Д. Антула саопштава методе, које је иредузео да се једном поуздано утврдп, да ли се терма Нишка Бања заиста у знатној мери хлади. За саму терму држи, да није везана нн за какву раселину у терсну, него да има карактер обичног крсчњачког извора, чија се вода, пре но пгго избије, налази у знатној дубини исиод новршнне, те услед тога има иовећану темиературу. Расхлађивање ових извора за време дужег псрнода кишних дана, илн с пролећа, нри отанању снегова, може се објаснити јачпм нритпцајем хладие инФилтрационе воде кроз ирслнне у кречњаку, кроз које ииаче, у нормалним приликама, нритиче мање воде термалним изворима. Оваква расхлађивања ниеу ретке појаве код многих терама, а за Нпшку Бању је од парочцтог значаја утврдити до којег се