Delo

312 Д Е Л 0 степена расхлађпвање врши. Ово се једнпо може постпћн тачнпм мерењем температуре и стања воде, чему сс од маја ове годпне озбиљно нрпступило. 5. Др. Лујо Адамовић излаже своја проматрања о утицају с у п с т р ат а н а распоред б п љ а у С р б и ј н. Напомепувшп укратко хемизам бпљака п врсту и особипе њихове хране, прелазн на разматрање земљишта. Земљиште се састојп од ч в р с т п х д е л о в а, в а з д у х а н в о д е. — Чврсти дедови земљишта (већи мпнерадпи комади, ситна прашина и хумусне матерпје) испрепдетенп су п о р а м а, од чпје честине и густине зависе многе особине земљмшта (капидарност, хигроскопност, угрудваност н т. д.). Поре су према ирндикама нуне воде ндп ваздуха. Даље особнне земљишта јесу његова компактност, дебљина, боја п хемијскп састав. — В о д у у земљн дедн па: 1) апсорбовапу (нз атмосФере), 2) задржану од падежа н 3) капидарски повучепу из издапи. Хемпјска вода у земљишту нема утицаја на вегетацију. Коднчина воде зависп од капидарности, порозностп, хпгроскопностп н фпдтрационе моћи земљишта. — Топдоту земљишта сматра такође као врдо важну биодошку чињеницу за бнљке. Љенн су нзвори: сунчана топдота, вдастита земљнна тоидота и хсмпјскп ироцеси у зсмљи (погдавито усдед труљења). Зрачење, пснаравање, спровођсње топдоте, ексцозицнја, трајање сунчења, хемнјски састав земљишта, боја н норозност његова п кодичина водс у њему — све то утиче на његову тондоту. Према особинама земљишта разместила се ,јс и вегегацпја по њему. У шумама, где има изобиља влагс а мадо сунца, рагаће је снабдевено веДикпм дпшћем и великпм бројем стома, како бн у што већој мери могда да се потпомаже транспирација. Сасвим је друкчнје с. биљкама, које расту на кршевима: ту је требадо да се спречи јака транспирација (због недостатка воде и због јаког супчења) и да се заштите ткива. На разннм донесенпм биљкама (дишајпма, маховинама п вишим биљкама) демонстровао је обранбена с р е с т в а код бпљака против издожених штетпнх утнцаја од недостатка воде. Даље јс демонстровао измене у хабитусу код разних биљака кад су иа разном терену (кржљавост, кудравост, гдаткост, атроФИЈу неких дедова и т. д.) На основн свега пздоженог закључује, да н а ж ивот и развиће биљака не у т и ч е с а м о ј е д п а, н е г о с в е о с о б и н е з е м љ н ш т а у к у п н о, и хемпјске и Физпчке. Према томе, не расте једна биљка искључпво нпр. на кречњаку с тога само, што јој је креч неоиходно потребан за храну, него што на кречњаку надази у најбољој мери све жнвотне чињеннце, које су ирема њеној организацнјп најподеснпје. 6. ПроФ. С’. Р а д о в а н о в и ћ приказује проФил шабачког терена, којп је саставио на основи података, добивених придиком бушења два артеска бунара у III а п ц у. Прво што пада у очи јесте то, да је наносни терен маде дебљнне само 18—19 м., н већ посде тога иочнњу конгернјске пдастнчне уме разне боје с интеркадацијама несковитпх слојева,