Delo

НАУЧНА ХРОННКА 313 у којима се надази артеска вода; све до дубпне од 182 м., докле је бушено, траје конгеријскн кат. Пнтересно је затнм то, да су набушена три хоризонта с артеском водом, од којнх супрва два врло пдитка (први око 40 м., други око 48 м. дубине), а трећи је у дубини око 180 м. Ирви хоризонат даје мало воде, а други већ више, ма да вода и из њега нзбпја под слабим притиском; последњн хоризонат је водом најбогатпји, али ова има темнературу 21,5° Ц, те се ире употребе за ппће мора хладити. С тога је Р а д о в а н о в п ћ мишљења, да при грађењу нових артескнх бунара у Шапцу, који пмају да служе као јавне чесме, треба с бушењем пћи само до другог хорпзонта артеске воде, па слабо отнцање воде из њих потпомоћп ручним пумпама. Вода је овде без нкаквих сумњивпх састојака, сасвнм бистра, врло лака, температуре само 12,5° Ц и има је у толикој колнчнни, да се и јаким иумпама не може савладатп. Модерно медицинсно исиитивање. Ту скоро изпшао је чланак под овим насловом од д-ра А. Марморека, једног од главних радника у Пастеровом Заводу у Паризу. Чланак је веома пнтересан, те га и ми доноспмо нашим чнтаоцима у преводу. Кад је од прилике пре 200 година Воелуепћоек првн пут помоћу простог мнкроскопа сагледао ипФузорије, мислнло се да је нађена и блнжа граница органског жнвота. А када нам је доцније П а с т е р у свој многостручностн открпо богати свет бактерија, тих лилипутанаца према инфузоријама, мислило се опет да су нађене п границе живота. Оно истнна нагађало се већ одавпо, да и иза њега постојејош органска бића; али су та нагађања добила научну , непоколебљиву основу тек онда, кад је А е ф л е р у ГрајФсвалду, онај који је пронашао н дпфтеричнн бацил, у најновпје доба на устобољн н шапу говедп доказао, да нма мнкроба, који нролазе и кроз поре Фнлтра ад иловаче , а то није бно до сада случај ни са једном бактеријом, која се могла мнкроскопом видети. Том Филтрираном течношћу могу се псто тако сигурно н у пстој такој јачини изазвати болести у органнзму п бити исто тако заразне као и са оном неФилтрираном, па нпак нисмо у стању да тог проузроковача болести видимо нашим данашњим увеличањпма, која се сматрају као веома усавршена. И тако је утврђено , да пе можомо с!е у1зи да одредимо узрок једног тако простог еФекта, којн добијамо код какве инФекцнозне болести, н да још несигурније стајсмо иред питање, које се п сувнше рано сматрало као решено, а то је: где је граница микроскопског жнвота ? Још једини доказ који је могућан, то је биолошки, т. ј. мн можемо из вештачкп створене инФекциозне болестп да закључпмо ма какав немниовно постојећп узрок, на бактерпју, која пронзводп болест.