Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 329 једиог једпног само, треба и сам човек да зна предмет о коме пише и још много што шта, што често уз то нде. То код г. Протића није случај. Његов је уџбеник у појединим деловима својпм тако несразмеран, главна теза његова н многобројне појединости тако су нетачне , да га ми сматрамо да је готово иснод критике. У детаљно набрајање свих тих погрешака ми се нећемо упуштати, већ ћемо се забавитп само на главној погрешцн и на понеким главнпјим појединостима, које ће показати незнање предмета који г. писац третира. Принцип моралнн, којн г. Протић проповеда , нн;е нринцип хришћанског морала. Главни мотив, ради кога Хрншћанин треба да врши добра дела, да испуњава морални закон, по г. Протићу нијевечно блаженство. које ишчекује Хришћанпна на ономе свету, у царству Божјем , јер по њему (в. стр. 103) „морални живот ио таквим главнпм побудама био бн егоистпчан, евдемоннстпчан, утилитаран а не хришћански", већ „љубав према Богу и моралном закону, који је израз воље Божје“ (стр. 106). Овде се г. Протић показује да не зна нп основних принцнпа хришћанског морала и релнгије. У томе баш н јесте узвишеност и чаробна сила хриш-. ћанства, што оно схваћа Богане као хладно биће, које је створнло свег само себе ради и у своју славу, већ као биће нспуњено бескрајном љубављу према створењу своме. као бпће, које је свет створило ради самог тог света, ради самих жнвих створова у њему. Љубав а не сила (атог. а не ро!епБа) главни је атрнбуг Божјн по хришћанству; не зато, што је Бог велики. снлан н свемоћан, већ зато што је он сведобар . зато шго је он сушта љубав, зато. велн хришћанство , треба испуњавати његове зановестп. Љубав се Божја огледа у вечном блаженству , које нам је он досудио: Бог ннје створио живе душе, да се муче (а што се оне у овом свету муче, то је њнхова кривнца — праотачански грех), већ да осећају вечно блаженство, да осећају радост шго постоје. Свето Писмо пуно је места, која потврђују ову тезу. Г. Протнћ вели дајеморални рад из наде на вечно блаженство с тога егоистичан, што Хрнстос велп да левица не треба да зна шта чинп десница. Међу тим у Св. Писму на месту где се ова реченица налазн (Мат., 6, 3) сто.јн одмах н зашго, на нме : „да бп мплостнња твоја остала у тајности, и да би отац твој, којн види н шго је тајно, могао тн то награднти јавно“ (Мат., 6, 4). Као што се види, Св. Ппсмо говсри потпупо нротив г. писца. Ну Свето Ппсмо п иначеје пуно места, где се јасно износн овај највишн мотнв хрншћанског делања (в. н. пр. Мат. 5, 12 II 46; 6, 14 и 18; 10, 41 и 42; 19, 27; 24, 13; 25, 34 до 40; Марко 9, 14,; Лука 6, 15, 20-23 и 35; 12, 37; 14, 14; 18, 29—30 п т. д.). А да г. Протнћ у овој главној тачци одиста нема право, сведок је ц његов најбољп извор, Мартенсен. Да је г. писац боље проучно онај одељак Мартенсенова дела, у коме овај учени богослов говорн о највпшем мотпву, он не бн учинпо оваку грдну погрешку. Мартенсен на стр. 337 1-ог тома свог дела*) критикује Фенелоново гледиште, по коме мотпв *) Христ1анское учеше о нравственности, вт> изложнш Г. Мартенсена и т. д. переА ТТ тлгп-. Пвпкми ТТртрпГ>ггпгт*. 1 ПЛТТТ