Delo

ЧАРЛС РОБЕРТ ДАРВНН 95 новање у заједннчкој кабипн, алн после неколнко часова онп су се већ измирнлн. Сакупљајући н посматрајућн жнвотнње свнју класа, на том великом путу, великн део рукописа од прпкупљеног материјала, био је не уиотребљпв само због тога, што нпје умео да дрта, и што није имао довољно анатомска знања. Само велика вредноћа и концентрисана пажња, — главне особине његове — могле су да надокнаде те недостатке „Све о чему сам размишљао нлп чптао, доводио сам у директну везу са оним што сам впдео, или што ћу по свој прилиди вндети ; п ова душевна навпка продужавана је за пет година путовања. Сигуран сам да је ова дресура оспособила ме да у наудн успем онолико колпко сам успеои. II на том путу, у колпко је внше расла љубав за прпродне науке, у толико су мање биле остале његове страстд, као нпр: страст за ловом и пуцањем. штавпше, нуцање му је бнло досадно п сметало му при пспнтивању каквог геолошког строја. Његов разум развно је се на том путу п усавршио, да његов отац кад га је после тог пута први пут видео, казао је сестрама Дарвнповнм, како је „облик његове главе са свим друго.јачи постао“. На пут око света пошао је 27 Децембра 1831 год. 0 том путу вели он ово: „лепота, тропскога боља, представља се још и сада мојој уобразиљн живље но ма каква слика, на ме су оставиле непзгладпв и велнчанствеп упечатак, како безграннчна пустиња Патагоније, тако и шумовите горе Огњене земље. Сусрет са голнм дивљаком на његовом огњншту. такав је догађај, којп није могуће никад заборавптп. Млога од мојих иутовања по днвљачнпм крајевима на коњу или чамцу била су за ме од велика ннтереса; тешкоће и опасности прп томе биле су ннштавне, и сад су са свнм ишчезле нз моје памети. Са највећим задовољством сећам се млогих мојих научних радова, као нпр. решење проблема коралнпх спрудова, п нспнтпвање геолошког строја извесних острова као нир. свете •Гелене* п т. д. „У колико могу о себи да дам оцену, ја сам радпо једино ради мога задовољства, и што сам желео да додам неколико новпх Факата, ка оној огромној количини доказа у прпродиим наукама. Бно сам и частољубив да међу људима од науке заузмем виђено место, — а да ли сам био више плн мање частољубив од већине мојих сувременнка, то ја не могу рећи“. Са пута око света Дарвин је се вратно у октобру 1836 год., алн какав? Оставио је Инглиску пун снаге н здравља, а вратио је се болан, он ту болест (стомачну) припнсује наслеђу, али је извесно томе допрннела патња н тешкоћа у путу. Кад је иошао нз домовипе био је само посматрач и скупљач, а вратио је се као учеп мислилац, V чнјој су глави лебдилн зачеци најорпђиналнијих идеја, н што је најглавније, вратпо је*.се са својом епохалном теоријом развнћа. Чим је се врагцо с пута. почео је одмах да сређује свој богатн материјал, сакупљен на томе путу. Прво је почео радитп па своме дкевннку „Пут једног прпродњака."