Delo

94 Д Е Л 0 инсекте, инје у итостн имао где да пх меће, већ једиог метне у уста, којц га ожари по језнку. У прикунљању инсеката био је врло вешт, *никакав песник — велн Дарвин — ннје бпо раздраганијп, кад је погледао нрву паштампану песму као ја, кад сам видео у СтеФензоновој ШизЈхаГ10118 оГ ВгНззсћ 1ибес18*, оне мађнјске речн : „ухватно Ч. Дарвнн млађп.“ Са највећнм поштоваљем н пијететом сећа се Дарвин свога проФесора и пријатеља Хенсла (НепзЈого) којп је у Ксмбрнџу предавао прво минералогпју, а после Ботаннку, и скупљао једном недељно у свом дому ђаке п старије чланове уннверзитета, и чију свестраност Дарвпн нарочито истпче. НроФ. Романес вели за Хенсла, да му је свет обавезан што је у Дарвина изазвао љубав ка јестаственпци, и „за умно руковођење нрвпм корацима на томе путу“. У његовој кући Дарвнн је се упознао са Хјуељом (ЛУћемаШ, његову историју пндуктмвних наука, превео је на српскп Др. Владан), Мекинтогием, Џенинсом (Јепупз), и т. д. Са Хепсловом је често шетао, и млоги га тада нису зналп по имену, већ „човек који са Хенсловом шета“. Овај му је отворио вољу за геологију, н Дарвнн њему н Лајелу приписује у заслугу сву своју научењачку каријеру. Носледље годнне у Кембриџу, читао је са пажњом Хумболтов путонис. „Ова књига, и Џ. Хершла: увод у изучавање прнродних наука, подстакле су у мени жељу, да н ја допесем ма п најмањн камен велнчанственом здању ирцродних наука“. Летњн распуст упогребно је на купљење буба, читање неких стварн, и на кратка нутовања, јесен је провео у лову: три године нроведене у Кембрпџу биле су за Дарвина најсрећније, јер је тада био најздравијн и најрасположеннји. У то време он је већ развпо дар посматрања купљењем ннсеката, и радећи практнчну Ботанику код Хенсла, а геолошке екскурзије код Сеџвика; проФесори су всћ бнли обратили нажњу на њ, п. кад је капетан Фиц Рој тражио од Хенсла, да му препоручи каквог прпродњака, којп ће са њим нутовати око света на „Бнглу*, овај је нрепоручно Дарвина. Али отац његов био је у иочетку противан томе нутовању. најзад прнстане казав му : „на леио, ако пгде нађеш каквог паметног човека, који ће тп то саветоватн, ја ћу те пустити-; — а тај паметан човек био је Дарвинов деда по матери Цозуа Уеџвуд. Дцрвнн се пријави канетану и овај га нримп, али га у мало нпје одбио чим га је видио, јер је капеган био нриирженпк Лаватера, н видев нос Дарвннов, мпслно је да нема довољно одважиости п енергије за тако великп пут, којн је бпо од утпцаја за даљу карнјеру Дарвниову. Капетан и Дарвпн бплн су различног политнчког мишљења, нрви је био конзерватовац а други лпберал, • први је бранпо роиство, а други нападао; капеган ,да бн га убедио, иричао је, како је једном посетпо неког иоседника робова, п како је тада питао робове: јесу лп задовољнн својнм сгањем , н желе ли да се ослободе? на шта су му онп одговорили: да оин не желе. А кад га је Дарвин са подсмехом упитао: да лн он мисли, да вреди иешто одговор роба у прнсуству господара, — каиетан је се толпко наљутио, да му је одказао ста-