Delo

Д Е Л 0 96 Марта 7, годпне 1887, отишао је у Лондон (улпца 6геа1 МагЊопг&ћ) где је провео две годнне, све док се није оженио (29 јануара 1839 год.). У јулу исте године почео је да прибележава Факта која се односе на по станак вндова. радеКи на томе 20 година. За прве две године свога бав.вења у Лондоиу, ишао је у друштва, н био је ночасни секретар геолошког друштва. Тада је се често впђао са Лајелом, чији савет и пример није био без утицаја на Дарвина, који на впше места хвали Лајелову јасноћу, увиђавпост, здраво суђење н велику ориђиналност. Дарвнн у опште говори о Лајелу са одушевљењем, хвали његову страст за науком, и пнтересовање за напредак човечапства, пстиче доброту његова срца, и лнбералпзам у релнђијозннм стварима. Лајед је постао присталица десцедентпе теорнје тек под старост, ма да јс пре тога био чувен са своје критике протпву Ламарковпх надзора. Као карактеристику Лајелову, Дарвнн прича, како га је Лајел једном опоменуо на доба кад су говорили о онозицији геолога старе школе, спрам цових назора Лајелових, и како је тада Дарвин казао: „да би добро бнло кад би сваки човек од вауке умро кад му буде 60 годпна, јер ће доцније насигурно бити противан сваком повијем учењуД али да се он (Лајел) нада, да ће му бити дозвол>еио да и даље живи. Р. Врауна (Вголуп) ботаничара иосећивао је редовио недељом изјутра, кад је овај доручковао. Сем својих радова, читао је разна деда, а особито појезију Вордсврта (ЛУо1ч1злуог1ћ) Колриџа (Со1егћ1&е) тако да је „Тће Ехсигзши* два пут прочитао. Ире је бно одушевљеи за Мплтоиов „нзгубљен рај,“ н кад је пошао иа пут око евета, њега је само и понео. За три годнне п 8 месецп што је провео у Лондону, нпје тако млого радио на науци, јер је био болсстан. Већи део времена нровео је радећи на „Коралским спрудовпма," иуних 20 месеци тешкога рада, јер је морао да прочита сва дела о островима у тихом Океану, н да ирегледа све поморске картс, а он је са теорпјом бпо већ готов нре но што је видео иравп корални спруд. Сем тога, читао је у геолошком друштву неколико чланака: о ератским находцима у јужној Америци, о земљотресу, о де.јству глиста на ирављење ораћс земље. Сем Лајела и Брауиа, Дарвин сномиње из тог доба са поштовањем још н Хершла, код кога је једном на нредгорју Добре Наде, а доцнпје у Лондону чешће ручавао. Хершел је говорно мало, алн што је говорно вреднојебпло да се чује. Један путјеу Мурчизоновој (МигсМзоп) кућп на доручку затекао славног Хумболта, којп јежелео да видн Дарвина, и за њ вели, да је млогоговорио. Са Бокљом јесе Дарвнн упознаокодВеџпуда(\Уес1§-. \\оос1). „Било ми је мило — велн Дарвпн говорсћи о Бокљу—да сазнам како он прикуиља Факта. Он прпчаше да све књпге којс прочита куии, н од сваке направн иотиун регистар о свпма Фактнма за која мисли да ће му бити од корнсти; и он се увек може да сети у којој је књпзи што читао, иамћење му јс било ванредно. Ја га упитах: откуд он може у иапред да зиа, која ће му Факта требатп, он ми одговори, да и сам не зна,