Delo

454 Д Е Л 0 романом. Ади док прост народ, који не живн у том свету, пли живи у провинцијама са жудњом за тнм господским животом завидљиво гледа у те госпође у њиној привндној слави на јавним местима, онда људи, који су боље обавешгени, ваља да им покажу да оне много ниже стоје у -друштву“ него она паланчанка, која чига о њима у Могптд Роз1-у. Ту страшну истину знају становници Лондона. Ви чујете како су без мплости одагнане нз „друштва* многе госпође и богате и од високог положаја. Очајни напори које онп подносе да опет уђу у тај круг, нискости, којима се подају, увреде које оне поднесу, до чуђења доводе оне којл се потхвате да проучавају тај жепскн свет. Вапредна би тема била ово уипњање да се ко попне на висину, а под тешкпм \словима, и за врло јаке умове, којима је доста времена на раслоложењу, као и знање енглескога језика за састав таквога романа. Оно мало познанства са женскињем, што је стекла г-ђа Кролеова тамо преко канала, не само да је не удостојише посете, кад она пређе на ову страну канала, него је сурово одбише кад су се на улнци срели. Занимљиво је било видети како су је оне велике госпође заборавиле, што је и Ревекп била свакојако не баш пријатна лекција. Кад се Леди Берикресова сусрела с њом у оперској чекаоницн, она призва к себи своје кћерн, као да би се оне окужиле од додира са Ревеком, па се нзмаче корак, два лн, стаде према њој и управи што може ошгрнје ноглед на своју малу непријатељицу. Да се Ревека Фиксирањем изведе из такта било .је потребно много оштрнјега ногледа од онога што га имађаху очице г-ђе Берикресове. Кад су Ревекпна кола у Хајд Парку срела леди Дела Мол, која је у Брислу бар двадесет пута јахала наноредо са њом, њене су очи било тако слабе, да ннкако није могла познати своју пријатељицу. П сама г-ђа Беленкинсон, жена једнога банкара, окрете јој леђа у црквн, За причу је било гледатп је кад улази она, а поред ње Роден са два позлаћена молптвеннка н како са највећом нреданошћу прате службу божју. Родену су падале с иочетка врло тешко увреде паношене његовој женп, и готов је био да се за то одмах наплати. Говорио је: да ће нзазватн на двобој мужа илн брата или ма којега рођака оних безобразних жена, п само на изричну заповест н стално заузимање Ревекпно пристаде да буде миран. — 'Ги мс не можеш у друштво метцима увестп -- рекла му је расположепо. — Сетп се драги мој, да сам ја била само гувереанта, а тит тп бедник дужан п ружан, цео те свет знао, најошсе коцкао п какви ти још страсти код тебе није бнло. Добнћемо мп мало но мало толико прнјатсља, колпко нам греба, али ти само ваља да сн ваљан дечко п да у свему послушаш што тп твоја учитељица рече. Кад смо чули да је твоја гетка оставила скоро све Питу н њсговој жени, сећаш ли се како сн побеснео од љугине ? Хгео си свпма у Паризу казати, да тс ја ннсам задржала: а где би сад био ? У затвору Св. Нелагија за дуг, а не у овако